Do prvog novembra ispražnjena je jedna od atrakcija na obali Tise u Senti, brod i pristanište za čamce „Tisavirag”. Iako je u ovo jesenje vreme na palubi broda ionako tiho, pošto kajakaši više ne treniraju na vodi, a članovi rekreativnog centra retko silazi do čamaca, sada je ova tišina mnogo bolnija, jer je sudbina ovog velikog broda postala neizvesna.
Ferenc Borbelj, jedan od potpredsednika Kajakaško-rekreativnog kluba „Tisin cvet”, šef odeljenja za rekreaciju, rekao je da je brod napravljen 1934. godine. Remontiran je 1972. godine, tada je dobio svoj današnji izgled, a 1989. godine enterijer je obložen vodootpornim betonskim slojem. Klub, kako mu i ime kaže, sa sastoji iz dva dela: jedan deo je kajakaški klub u kojem trenira 60 aktivnih sportista, a drugi je rekreativno odeljenje sa 180 članova. Ovo je nesumnjivo važna lokacija za sve, jer su kajakaši ovde mogli se spuste na vodu, a ujedno sva njihova oprema i kajaci su smešteni ovde u unutrašnjem delu, dok su oni koji pripadaju drugoj grupi privezivali svoje čamce ovde, ali je i za njih bio rezervisan prostor na brodu za razna sredstva.
– Negde u aprilu, brod je posetio službenik inspekcijskog odeljenja ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, navodno radi već planiranog pregleda. Tada je utvrdio da brod „Tisin cvet” nema registrovanu plovidbenu dozvolu, ali je to tako već od 2016. godine. Od tada smo kontinuirano aplicirali za njegovo izdavanje, ali su inženjeri utvrdili da nije adekvatan za to. Tu smo se zaglavili, nismo mogli dalje. A molovi nisu pogodni jer po propisima ne mogu da stoje na metalnim buradima, već samo na sertifikovanim plastičnim buradima ili drugim plutajućim telima od metala. Klub je njih u proteklim godinama zamenio o svom trošku, od naplaćenih članarina. Ove godine smo došli do toga da svi dokovi plutaju na plastičnoj podlozi, a ostaje nam da ih registrujemo, što planiramo da sprovedemo sledeće godine, objasnio je Ferenc Borbelj, a potom dodao da su, kada su dobili rešenje inspektorata, obratili bivšoj gradskoj upravi. Kao što je već spomenuo, ovaj pristanišni brod nije adekvatan da mu se izda dozvola, a ukoliko bi je i dobio, to bi onemogućilo njegovo korišćenje u svrhu za koju se trenutno koristi: a to je skladištenje kajaka i porinuće odatle.
– Sa zapisnikom je inspektor na kraju sve zabranio, pa „Tisavirag” više ne može ni na vodi da ostane. Sredinom septembra primljeno je i pismeno rešenje u vezi ove odluke. Zatim je naš predsednik Ferenc Šmit sazvao skupštinu da razgovaramo o narednim koracima. Odlučili smo da ispraznimo brod prvog novembra i pokušamo da rešimo problem. Tajming je bio dobar, pošto u to vreme članovi rekreativnog odeljenja kluba više ne silaze do čamaca, čamci se izvlače iz vode, a ni kajakaši se tada već ne spuštaju na vodu, rekao je potpredsednik.
Kako je rekao, proces je započet i priprema se plan neophodan za registraciju. Nadaju se da će ovo biti rešeno tokom zime, ili možda sledeće godine. Pokušali su da zatraže pomoć, ali zasad ovaj slučaj stoji u mestu. Bili su u poseti i kod nove gradske vlasti, pa zajedno pokušavaju da reše pitanje broda „Tisavirag”. Ferenc Borbelj je otkrio da razmišljaju da iza mosta, u blizini plaže, naprave objekat u koji bi mogli da budu smešteni kajaci i oprema za sportiste, dok bi pristanište ostalo na starom mestu bez broda.
– Šta će biti sa „Tisaviragom”? To niko ne zna. Ostali smo bez ideja. To je odgovornost vlasnika, ali klub nije u mogućnosti da to reši zbog nedostatka finansijskih sredstava. Ne može se odvući, jer je veoma star, ali je betonski sloj na dnu još opasniji. Ne znamo u kakvom je stanju metalna konstrukcija, bojimo se da će, ako je pomerimo, popucati od velike težine. Ranije smo, uz konsultacije sa inženjerima, odlučili da sačekamo da vodostaj dostigne oko 700 centimetara, da brod izvučemo na obalu, a onda kada se reka vrati u korito, da ostane na kopnu. Međutim, ovako visokog vodostaja već dugo nije bilo, objasnio je Ferenc Borbelj, a zatim dodao da je ove nedelje razgovarao sa inspektorom i obavestio ga da su ispraznili brod, ali je kao odgovor dobio da je slučaj već na sudu, što dodatno pogoršava problem.
Arpad Vartuš, potpredsednik zadužen za sport, rekao je da se već nedeljama konsultuju sa gradskom upravom kako bi pronašli što bolje rešenje za premošćavanje problema oko skladištenja kajakaške opreme.
– Seniori i dalje treniraju na vodi. Trenutno čuvamo čamce na istoj prikolici koju koristimo i kao prevoz za takmičenja. Oni se presvlače u zgradi nekadašnjeg vrtića „Pingvin”, a odatle se spuštaju na vodu. Za ubuduće razmišljamo da na plaži postavimo privremeni „kavez” koji se može zaključati. Tada bi mogli da se tamo spuštamo na vodu. Tu su i kupači, ali naši treninzi se uglavnom održavaju u prepodnevnim satima, tako da ne bismo smetali kupačima tokom popodnevnog špica. Pozitivno za nas je što Tisa u tom delu teče sporo, što olakšava podučavanje malih kajakaša. Volimo i mi „Tisavirag”, i nadamo se da će on ostati i ubuduće, bilo kao pristanišni brod ili kao sedište kajakaša, rekao nam je Arpad Vartuš na naš upit, a zatim dodao: Gradska uprava Sente podržava kajakaše u svemu, i zajedno rade na pronalaženju rešenja koje bi bilo najidealnije sa stanovišta treninga.
Još se ne zna kakva će biti sudbina broda (fotografija Arpada Gergelja)
Nyitókép: Brod „Tisavirag” i pristanište za čamce su ispražnjeni, dokovi su prazni (fotografija Arpada Gergelja)
