Nacionalna politika je dokazan sistem koji dobro funkcioniše

Foto-galeriju, koja pripada novinskom članku, možete pogledati OVDE.

Predstavnici organizacija dijaspore iz trideset zemalja sveta došli su na 13. plenarnu sednicu Saveta mađarske dijaspore, koja je održana u Varkert bazaru u Budimpešti. Zasedanje je počelo minutom ćutanja i kratkim filmom sa osvrtom na jednu političku karijeru, u znak sećanja na pokojnog Arpada Janoša Potapija , koji je nedavno preminuo.

Izveštavanje sa lica mesta

Zamenik mađarskog premijera Žolt Šemjen je juče u svom govoru na sednici Saveta mađarske dijaspore rekao da mađarska vlada pokušava da iz izazova iskuje prilike, a da činjenicu da se Mađarska smatra svetskom nacijom zbog istorijiskih nedaća tretira kao prednost. On je dodao da ova izjava možda nije popularna danas, ali smatra da izraelski primer treba slediti u nacionalnoj politici, i istakao, da se suština te politike nalazi u tome da svaki Mađar, gde god da živi u svetu, može smatrati Mađarsku svojom domovinom, koja i u nevolji pruža svu moguću pomoć. On je ukazao na primer Venecuele, gde je mađarska vlada već pre više godina uspela da organizuje repatrijaciju naših sunarodnika koji tamo žive, a matica u takvim slučajevima te ljude ne doživljava kao izbeglice ili turiste, a posebno ne kao migrante, već kao sunarodnike, koji se vraćaju u svoju domovinu. Šemjen je podvukao da se Budimpešta novim ustavom obavezala da „snosi” odgovornost za sve Mađare, a ne samo da „oseća” odgovornost, kako je to bilo definisano u prethodnom ustavu. Mađarska nacionalna politika je dokazan, isklesan i funkcionalan sistem, ocenio je zamenik premijera u svom govoru.

On je istakao da dijaspora danas dobija deset puta veću podršku nego 2010. godine, mađarska država daje podršku za 5.500 mađarskih organizacija, 9.300 investicija je realizovano van granica matične države, obnovljeno je 3.700 crkava i izgrađeno 200 novih crkava samo u Karpatskom basenu. Na istom mestu je ostvaren neviđen ekonomski razvoj, koji je podjednako dobar i za Mađare koji žive van granica matične države, kao i za većinsku naciju koja živi u državama naslednicama, a posredstvom ovoga i za mađarsku privredu, koja je usled toga mogla da ostvari ekspanziju.

Prema rečima Šemjena, mađarska država proširuje sve programe podrške u Karpatskom basenu na dijasporu, gde god postoji mogućnost za to. Takvi primeri su isplata porodiljskog dodatka i program obveznice za bebe.

Žolt Semjen je rezultate programa „Šandor Kereši Čoma” nazvao važnim, više od hiljadu stipendista je već pomoglo u radu zajednica u dijaspori, sto pedeset njih samo u 2024. godini, saopštio je zamenik premijera Mađarske. Mađarska je uvela jednošaltersku administraciju za one pripadnike dijaspore koji žele da se vrate kući, da studiraju, da naturalizuju diplomu ili osnuju firmu u Mađarskoj, objasnio je on. On je rekao i da je 1,2 miliona ljudi već steklo mađarsko državljanstvo u okviru pojednostavljenog postupka sticanja državljanstva Mađarske. On je naglasio da postoji razlika između postupka koji se primenjuje u slučaju podnosilaca zahteva iz Karpatskog basena i onih iz dijaspore, jer se u prvom slučaju može govoriti o prestanku državljanstva posle svetskog rata, a u drugom slučaju postojanje državljanstva mora se utvrditi u slučaju predaka. U prvom slučaju se radi o naturalizaciji, a drugi slučaj je proces utvrđivanja činjenica. U tome, kako je rekao, važnu ulogu imaju organizacije dijaspore, na čiji predlog se mađarska država može odreći potrebe za ispunjavanjem određenih uslova, ukoliko te organizacije dokažu da je osoba aktivan član društvenog života mađarske zajednice, jer ima ljudi, čiji su preci već davno napustili Mađarsku, a nemaju nikakva potrebna dokumenta niti poznavanje jezika.

Šemjen se dotakao i činjenice da mađarska vlada nastavlja da vodi politiku koja kaže ne migracijama, džender teorijama i ratu. Otadžbina ne želi da bude u opasnosti od nuklearnog rata, to je jedan od kamena temeljaca antiratne politike, objasnio je on.

Pozdravljajući prisutne, državni sekretar za nacionalnu politiku Mađarske, Lerinc Nača je istakao da je zadatak mađarske vlade, pored opstanka, i rad na usponu zajednica dijaspore. Na sreću, oni se danas mogu smatrati zajednicama u razvoju, naveo je on.

Peter Silađi, zamenik državnog sekretara za nacionalnu politiku Mađarske, prikazao je aktivnosti iz protekle godine, a dotakao se i izbora za Evropski parlament na kojima je, kako je rekao, učestvovalo 67.000 ljudi, koji žive izvan granica matične dtžave. Vlada Mađarske je prošle godine potrošila 500 miliona forinti na implementaciju 202 konkursa u okviru programa kooperativne nacije za dijasporu. Takođe je skrenuo pažnju na to, da će poziv za podnošenje prijava na konkurs programa Kereši Čoma za južnu hemisferu sveta biti objavljen 25. novembra sa rokom za prijavu do 10. decembra.

Na plenarnoj sednici Saveta mađarske dijaspore je takođe rečeno da se očekuje da će 2025. godina biti godina buduće generacije. Sutra će biti održano plenarno zasedanje Mađarske stalne konferencije („MAERT”), koja će zauzeti konačan stav po pitanju tematske godine.