2025. január 27., hétfő

Rodnu zemlju zaogrnuti plaštom od cveća

Dodeljene su nagrade KSVM-a na vojvođanskoj centralnoj proslavi Dana mađarske kulture

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

U muzičkoj kompoziciji isprepletena zvona crkava devet naselja iz Karpatskog basena otvorila su vojvođansku centralnu proslavu Dana mađarske kulture u petak popodne u kulturnom domu u Senti.

Na ovoj manifestaciji, Aron Šutuš, predsednik Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara, održao je govor, u kojoj je istakao da još jednom slavimo čisto i neotuđivo čudo milosti.

– To da smo rođeni i da smo mogli da se rodimo kao Mađari, da možemo razumeti i doživeti reči ljubavi i poziva Proviđenja, da možemo naslutiti nameru tvorca: da znamo čime se ona hrani, od čega proizlazi odanost, vera i posvećenost; da smo mi jedini koji zaista razumemo šta znači rodnu zemlju zaogrnuti plaštom od cveća, rekao je Aron Šutuš.

Događaj su uveličali, između ostalih, dr Laslo Kever, predsednik parlamenta Mađarske, Peter Šardi, direktor za spoljne poslove direkcije za spoljne poslove kancelarije parlamenta Mađarske, Jožef Mađar, ambasador Mađarske u Beogradu, Ester Čalokezi, generalni konzul Mađarske u Subotici, Arpad Fremond, predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, Žofija Pal Rigo, potpredsednica nacionalnog saveta, Rihard Huđik, predsednik izvršnog odbora nacionalnog saveta, dr Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, kao i Balint Juhas, predsednik pokrajinske skupštine. Prisutni su bili republički, pokrajinski i lokalni funkcioneri SVM-a, Anamarija Viček, poslanica Fides-KDNP-a u Evropskom parlamentu, Hajnalka Buranj, gradonačelnica opštine Senta, predstavnici naših istorijskih crkava, kao i javnog života i institucija iz Vojvodine i Karpatskog basena.

Aron Šutus je u svom govoru istakao da sada slavimo to da smo rođeni i da smo mogli da se rodimo kao Mađari (fotografija Arpada Gergelja)

Aron Šutus je u svom govoru istakao da sada slavimo to da smo rođeni i da smo mogli da se rodimo kao Mađari (fotografija Arpada Gergelja)

Nakon govora Arona Šutuša, usledio je vrhunac ove proslave, dodela nagrada. Najpre su prisutni mogli da čuju rezultate konkursa „Vajdasági Szép Magyar Könyv (Vojvođanska lepa mađarska knjiga)”. Potom su uručene nagrade „Magyar Életfa (Mađarsko drvo života)”, Plaketa i Zlatna plaketa. Na osnovu prethodne odluke predsedništva KSVM-a, nagrada „Magyar Életfa (Mađarsko drvo života)” dodeljena je Ester Beretki Senaši, kulturnom i društvenom organizatoru iz Debeljače, Hunoru Đurkoviću, slikaru, grafičaru, nastavniku i uredniku, dr Ferencu Maku, istoričaru književnosti i kulture, bibliografu i piscu, kao vlč. Jeneu Utašiju, katoličkom parohu iz Totovog Sela, društvenom organizatoru i osnivaču ustanove.

Ovogodišnji dobitnik Zlatne plakete je dr Laslo Kever, koji – kako je rečeno na manifestaciji – svojim životom i svakodnevnim delovanjem aktivno ispoveda i podučava da smo naslednici Svetog Ištvana, a ovde, u našoj Karpatskoj otadžbini, možemo opstati samo zajedno, sarađujući sa jedni drugima – sa hrišćanskom verom i lojalnošću, patriotizmom, organizovanošću i osećanjem pripadnosti koja u njegovoj istini prevazilazi granice.

Plaketa je otišla u ruke Hajnalke Bodrogi, društvenog i kulturnog organizatora i rukovodioca ustanove iz Subotice, Laslu Dienešu, muzičaru, nastavniku i direktoru muzičke škole, ponovnom osnivaču i vođi duvačkog orkestra Kupusine, muzičkom direktoru lokalnog pozorišnog ansambla, kantoru crkva Svete Ane, Beli Mičiku, narodnom muzičaru, učitelju narodne muzike i izrađivaču muzičkih instrumenata, veroučitelju, nosiocu titule mladog majstora narodne umetnosti („Népművészet Ifjú Mestere”), Rudolfu Sedlaru, istraživaču zavičajne istorije, lokalnom istoričaru Čantavira, kao i bračnom paru Violi Vargi i ml. Tiboru Gažou, učiteljima narodnih plesnih igara.

Laslo Kever se u svom prigodnom govoru zahvalio na priznanju, koje je, kako je rekao, dobio od najjače zajednice Mađara u van matične države, vojvođanskih Mađara.

– Nagrada koju sam dobio od Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara je za mene lično, ali je daleko više od toga, pa se zahvaljujem ne samo u svoje ime, već i u ime svih onih koji veruju i rade na tome da se osećanje i volja nacionalnog jedinstva pokaže jačim od svega onoga što želi da nas razdvoji, rekao je on, a zatim dodao: Mađari u Vojvodini su najjača zajednica našeg naroda jer su preživela tri velika rata u svojoj rodnoj zemlji. – Mi verujemo da mađarski narod nije narod prolaznosti, već postojanosti, verujemo da imamo poziv u Karpatskom basenu, i kao u prošlom milenijumu, tako i u onom koji je pred nama, zajedno smo snaga, a dok smo rasuti na sve strane slabi. Verujemo da se puls mađarske vitalnosti u Karpatskom basenu ne meri u decenijama, već u vekovima, a znamo tačno jer smo to i iskusili da je mađarski duh uvek sposoban ne samo da nadoknadi, već i da poveća brojčanost naroda izgubljenu kroz istoriju, zaključio je Laslo Kever.

Na ovogodišnjem prigodnom programu nastupilo je više narodnih plesača, narodnih svirača i recitatora (fotografija Arpada Gergelja)

Na ovogodišnjem prigodnom programu nastupilo je više narodnih plesača, narodnih svirača i recitatora (fotografija Arpada Gergelja)

Proslavu je upotpunio prigodni program pod nazivom „Mindazoknak: Ki hűséget vet – életet arat, / és a gyökér, az megmarad! (Za sve one: Ko seje veru – žanje život, / a koren, ono ostaje!)” u kome su učestvovali vojvođanski narodni plesači, recitatori i narodni muzičari. Urednik programa bio je Arpad Kišimre. Nastupili su: narodni plesači Mate Eter, Rebeka Sabo, Rejmond Mak, Nora Mate, Nora Paćerek-Fodor, Čaba Paćerek, Viola Varga i Tibor Gažo ml., plesna grupa „Erdegčaklja”, kao i pevačica narodnih pesama Kata Dudaš, pesnici Akoš Hajvert, Noa Palma Vajda i bend „Fokoš”.

Magyar ember Magyar Szót érdemel

Nyitókép: Ove godine Zlatnu plaketu predsedništvo KSVM-a dodelilo je dr Laslu Keveru (fotografija Arpada Gergelja)