Veza sa čitaocima

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

O značaju „Mađar soa”-a, njegovim publikacijama i uspesima njegovih zaposlenih se između ostalog razgovaralo tokom promocije uživo, održane u utorak uveče u Molu. Našu novinsku ekipu ugostilo je kulturno društvo „Čoboljo”. Mnogo ljudi je bilo zainteresovano za predstavljanje rukovodstva i zaposlenih našeg dnevnog lista, a sedište udruženja bilo je popunjeno meštanima.

Okupljene je prvo pozdravila Silvia Lajko, članica predsedništva udruženja „Čoboljo”, koja se prisetila da su ona i njena porodica u prošlosti mnogo čitali ove novine. U njoj je svako pronašao svoju omiljenu rubriku, a novine su joj mnogo pomogle kasnije, pri studiranju.

– Večeras ćemo baciti pogled ne samo na prošlost, već i na sadašnjost. Povezujemo se sa onima koji rade iz dana u dan kako bismo obezbedili da mađarska zajednica u Vojvodini ima pristup autentičnim informacijama, bogatom sadržaju i vrednim čitalačkim iskustvima. Verujem da će ovo veče biti ne samo za pamćenje, već i osnova za odnos i saradnju između „Mađar soa” i kulturnog društva „Čoboljo”, rekla je Silvia Lajko.

Edvina Erdedi, direktorka kuće „Mađar soa”, istakla je tokom panel razgovora da je 2024. godina bila značajna za „Mađar so”. Ona je naglasila da su, pored koordinacije značajnih ulaganja u novosadskom sedištu, u jubilarnoj godini konstantno nastojali da udovolje čitaocima. S tim u vezi, ona je navela da je nastala publikacija „Osam decenija”, koja sumira istoriju našeg dnevnog lista, kao i knjiga „80 godina, 80 tekstova, 80 autora”, u kojoj se nalaze tekstovi po izboru zaposlenih, a pored svega toga, čitaoci su dobili i magazin.

– „Mađar so” je jedini dnevni list koji izlazi na jeziku jedne manjine, što još jednom potvrđuje da su Mađari jedina zajednica ovde, u našoj rodnoj zemlji, koja je toliko jaka i ima toliko jaku zastupljenost pri zalaganju svojih interesa da može da održi dnevne novine i u svojoj 81. godini. Na ovo svi s pravom možemo da budemo ponosni, naglasila je Edvina Erdedi, a zatim dodala da je „Mađar so” sada više od jedne novine, jer je prošle godine u Novom Sadu osnovano izdvojeno odeljenje Mađarske predškolske ustanove i vežbaone „Vackor” iz Subotice, napravljena je jedna moderna konferencijska sala, a uskoro će biti osnovan i Muzej medija i štamparstva. – Kuća „Mađar soa” stvara, predstavlja i prenosi vrednosti. Naš nepokolebljivi cilj je da njegovo sedište ponovo postane veoma jak kulturni i intelektualni centar u Novom Sadu i Vojvodini, rekla je direktorka.

Marta Varju, glavna urednica našeg dnevnog lista, istakla je da čitaoci mogu da se osećaju kao da su vlasnici ovog lista jer se trudimo da svi objavljeni sadržaji budu o njima. To otkriva i tekst pod zaglavljem novine: Dnevni list vojvođanskih Mađara.

– Obavezujemo se da ćemo izveštavati o svemu što definiše našu svakodnevicu. Uz sve ovo, od samog početka smo nastojali da stvorimo vezu između novine i čitalaca. Zbog toga su nastale i promocije novine uživo, koje sada već imaju jednu dugu tradiciju. Njena uloga je da pokrene komunikaciju sa čitaocima, da razgovaramo, možda i da otkrije teme koje bi trebalo da budu obrađene, a koje ćemo kasnije uvrstiti u novine, objasnila je Marta Varju.

Tokom panel razgovora predstavljene su i dve prethodno pomenute publikacije: zamenik glavne i odgovorne urednice Endre Mariaš je urednik knjige „80 godina, 80 tekstova, 80 autora”, a Katalin Mihalji, urednica rubrika „Kilátó” (Vidikovac) i „Művelődés” (Kultura), urednica je publikacije „Osam decenija”. Ova prva je veoma živopisna knjiga, naveo je Endre Mariaš, pošto su autori odabrali različite tekstove, od kojih se svaka bavi nekom drugom temom. Knjiga je ispresecana intervjuima, beleškama i reportažama. On je istakao da je ova raznolikost oduvek karakterisala „Mađar so”, pri čemu je konstantno težio da prenese vrednost. On je dodao da ovi tekstovi mogu poslužiti kao dokumenti jednog vremena, merila vrednosti i orijentacione tačke za buduća pokolenja.

Katalin Mihalji je pokušala da sumira poslednju deceniju „Mađar soa”, jer je preuzela rad na prikupljanju materijala od našeg preminulog kolege Ištvana Fodora, kojeg smo izgubili prošle jeseni. Do tada je već bilo završeno prvih sedam decenija. Katalin Mihalji je istakla da je posao za nju bio veliki izazov, jer je za najvažnije i najistaknutije trenutke morala da prouči 3.000 brojeva dnevnog lista. Kako je navela, interpretativni žanrovi, beleške, pojavili su se u poslednjih deset godina. Ona takođe smatra da „Mađar so” ima veliku ulogu u očuvanju događaja iz prošlosti i, na neki način, i u oblikovanju budućnosti.

Atila Varga, urednik novinskog dodatka „Magvető” (Sejač), u šali je tokom panel razgovora primetio da više ni ne želi da otkriva koliko je godina već proveo kod ovog dnevnog lista. On je istakao da je i poljoprivredni dodatak naših dnevnih novina nastao na zahtev čitalaca (poput dodatka „Gyógykalauz” [Medicinski vodič], na primer), jer su se tražile teme iz sveta poljoprivrede. U svojim tekstovima uvek pokušava da obradi teme iz protekle nedelje, a ako makar jednom izostane neka njegova beleška, spomenuće mu to, jer toliko vole da čitaju njegova mišljenja. Za kraj, podsetio je prisutne da je nagradna igra ovog novinskog dodatka još u toku.

Nekoliko puta je na događaju naglašeno da je u Mol stigao jedan jak tim, jer je za stolom sedelo nekoliko nagrađivanih novinara: glavna urednica Marta Varju dobila je nagradu za životno delo na prošlogodišnjoj proslavi jubileja, gde je Dajana Der dobila nagradu za perspektivnog saradnika, a nagradu za najboljeg novinara godine dobio je Peter Tot. Među najnovijim nagrađenima bile su Nikoleta Kalai Gebleš i Reka Guljaš, koje su osvojile prvo i drugo mesto na nedavno održanom takmičarskom konkursu „Podolski”. Tokom razgovora, svi su se složili da im je čast što su dobili priznanje za svoj rad, ali u stvarnosti oni samo rade ono što vole da rade. Dodali su da zaista vole da rade ovde i da budu deo tima, jer su kao velika porodica.

Događaj u utorak upriličile su sekcije kulturnog društva „Čoboljo”. Između ostalih, tokom večeri su nastupili narodni hor „Kék ibolyák” (Plave ljubičice), violinista Virag Rečo, narodni hor „Čoboljo”, novi bend „Hivogato”, kao i Kristina Tot.