Ponovo će se uspostaviti vodni bilans u Jarašu

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

U sredu je u velikoj sali gradske kuće održana konferencija o zaštiti Jaraša u Kanjiži, o uspostavljanju vodnog bilansa, kao i o održivom korišćenju ovog područja. Ovaj događaj je organizovao istraživački institut „BioSense” iz Novog Sada, uz učešće predstavnika brojnih organizacija civilnog društva, opštine, kao i inostranih partnerskih organizacija.

Ovim područjem, koje je pre dve godine proglašeno zaštićenim područjem, upravlja Javno preduzeće „Palić-Ludaš”, čija je direktorka Marta Dobo istakla da su veoma ponosni što Kanjiža učestvuje u jednom ovakvom projektu, zajednički sa lokalnom samoupravom opštine i uz angažovanje stručnjaka, a veruje da su svi uslovi dati da ovaj projekat bude uspešan.

Prema rečima Ota Sekereša, šefa službe za zaštitu prirode Javnog preduzeća „Palić-Ludaš”, najveći problem je sve hroničnija nestašica vode na ovom području. Usled postavljanja kanala potpuno su presušili nizinski predeli i slana jezera. Biološki najvrednija područja su u velikoj opasnosti. Revitalizacija vodenih staništa može se postići kroz široku saradnju, uključujući organe za zaštitu voda i prirode, kao i civilne ekološke organizacije. Rešenje je očigledno: kao što je voda prethodno odvođena kroz kanale, može se i dovesti istim putem. Tehničko rešenje je dato, potrebna je samo politička odluka, a uz mala ulaganja padavine bi se mogle zadržati u Jarašu. U Vojvodini postoje 24 dvonamenska sistema kanala, koje mogu ne samo da odvode, već i da dovode vodu.

Dodatne pozitivne primere dao je Zoltan Ečedi, šef radne grupe udruženja za zaštitu prirode Hortobađa, koji je predstavio investicije u zaštiti prirode koje se sprovode u sličnom staništu u blizini Balmazujvaroša, Mađarska, i predložio njihovu primenu u Jarašu. On je rekao da u ovom realizovanom projektu lokalna samouprava, poljoprivrednici, stručnjaci za zaštitu prirode, kao i vodoprivreda zajedno rade na racionalnom iskorišćavanju padavina. On veruje da bi ublažavanje atmosferske suše na lokalnom nivou moglo da pomogne za ubuduće. Kako je rekao, ovo područje treba ponovo navodnjavati. Istakao je da treba da napravimo jedan veliki sunđer, da skladištimo vodu u zemljištu, a ne samo na površini, i da se u jednom takvom rehidriranom zemljištu može realizovati održiva poljoprivreda i stočarstvo.

Prema Robertu Fejstameru, gradonačelniku opštine Kanjiža, mnogo ljudi mnogo kaže o zaštiti životne sredine, ali malo ko radi išta po tom pitanju. Kao tipičan primer za to je naveo i kanjiški Jaraš, gde žive brojne retke i ugrožene, pa i zaštićene biljne i životinjske vrste, ali na drugoj strani je poljoprivreda koja se sve više širi, a ove dve stvari su najčešće suprostavljene jedna prema drugoj. Za jednim stolom se moraju okupiti zainteresovane strane, predstavnici institucija i javnih preduzeća, poljoprivredni proizvođač, kao i ekolozi, pa treba naći kompromisno rešenje koje poštuje vrednosti zaštite prirode, a istovremeno pruža prostor za poljoprivredu koja se sve brže razvija.