Predali smo poklone

Pre skoro mesec i po dana naše dnevne novine oglasile su 15. kolo foto konkursa „Lepa Vojvodina” pod nazivom „Najlepši maturski tablo”, sa namerom da ove dane maturanata u školama ulepšamo. Poslednjih nedelja na naš poziv prijavilo se pedeset pet mađarskih maturanata iz osnovnih i srednjih škola.

Sreća je favorizovala tri dame. Verni čitaoci našeg dnevnog lista poslali su u našu redakciju ukupno 236 objavljenih listića na ime Valerije Sekule iz Hetina. Naš drugi pobednik proglašen je na osnovu reakcija dobijenih u albumu „Najlepši maturski tablo 2023”, kreiranom na Fejsbuk stranici „Mađar soa“. Kristina Veršegi iz Doline dobila je najviše, ukupno 1.548 pozitivnih reakcija. Treću srećnu dobitnicu, Rebeku Balint iz Banatskog Monoštora, odabrao je profesionalni žiri, i to fotografi Edvard Molnar i Andraš Otoš, kao i zamenik glavnog urednika Endre Mariaš.

Tim „Mađar soa“ se cele nedelje grozničavo pripremao za uručenje pobedničkih nagrada. Dogovarali smo se jedni sa drugima i sa dobitnicima, koji su poklone dirnuto i ponekad sa suzama primali od naše redakcije.

PRIJAVILI SU JE U TAJNOSTI

Jedan od poklona sa našeg foto konkursa otišao je u Banatski Monoštor. Naravno, nagradu, prelep sat, dali smo lično lepotici sela, Rebeki Balint, koja je već nestrpljivo čekala naš dolazak. Kada smo stigli, mlada devojka nas je ljubazno pozvala u svoj dom, u koji su nas takođe dopratili njeni psi, pravi čuvari kuće. Naša koleginica Hajnalka Poljak uručila je poklon koji je obezbedila zlatara „Hargita” iz Sente. U međuvremenu, pitali smo Rebeku o njenim hobijima i planovima. Naša dobitnica nam je rekla da je išla u osnovnu školu u Čoki, a zatim je nastavila svoje školovanje u Srednjoj medicinskoj školi u Senti.

– Želela bih da nastavim svoje školovanje na studijama fizioterapije u Segedinu, uskoro ću poslati svoje svedočanstvo i u julu će se znati da li ću biti primljena. Iz hobija, skoro godinu dana idem u teretanu u Senti. Što se tiče takmičenja „Mađar soa”, nisam planirala da se prijavim, ali mama je mislila drugačije i tajno se prijavila u moje ime. Saznala sam tek kada sam sebe videla u novinama. Tata je uslikao i poslao mi jer nisam bila kod kuće. Bila sam veoma srećna što sam pobedila, ali sama se ne bi oprobala, jer nemam ambicije ka karijeri lepote. Posebno sam zadovoljna satom, nosim mnogo nakita, tako da mi je jako dobro došao. Imala sam osećaj da ću pobediti u kategoriji žirija i to se i potvrdilo, rekla je Rebeka Balint.

Dobitnica je dodala da za nju mir rodnog sela znači Vojvodinu, voli da bude kod kuće.

SVI SU POMOGLI

Moje kolege i ja smo se iz Banatskog Monoštora uputili u Doline, gde smo kod njene kuće posetili Kristinu Veršegi, koja je sakupila najviše glasova na svoju fotografiju na Fejsbuku. Na licu mesta, njen otac, Sabolč Veršegi, ponosno je rekao da mu ćerka u svemu pomaže, obavlja svoj deo kućnih poslova. Dodao je da po potrebi vozi traktor i bager, kosi travu, a rado se bavi i životinjama.

Kristina je rekla da je prva četiri razreda osnovne škole pohađala u Dolini, a zatim je završila osmi razred u Oromu. Pored toga, završila je osnovnu muzičku školu, smer klavir, a pohađala je i privatne časove pevanja. Srednju školu završila je na Ekonomsko-trgovinskoj školi u Senti, na smeru službenik u bankarstvu i osiguravanju.

– Želim da diplomiram na pravnom univerzitetu u Subotici. Nadam se da će prijem biti uspešan. Bavim se baštovanstvom iz hobija i pravim razne ukrase i bukete kod kuće. Volim i rad sa životinjama, ni kućni poslovi mi nisu daleko. U svakom slučaju, želim da ostanem kod kuće, u Vojvodini. Mislim da i ovde ima dobrih prilika, samo ih treba pronaći i iskoristiti. Videla sam na internetu foto konkurs „Mađar soa” i dugo sam razmišljala da li da se prijavim. Tada sam primetila da su i moji drugovi iz razreda poslali svoje slike, pa sam se i ja prijavila. Prijatelji i rođaci su podelili moju sliku, a ja sam brzo uspela da prikupim lajkove. Nije trebalo mnogo da se radi kampanja, skoro su svi pomogli sami od sebe. Jednom sam kosio travu ispred kuće i stao je auto, iz njega je izašao čiča i rekao: – Daću ti svoj telefon, idi na Fejsbuk i glasaj za sebe, jer ne znam kako da uradim to, ali čuo sam da treba glasati za tebe. Ali i drugi iz starije generacije dali su svoje telefone jer su hteli da pomognu, a nisu znali kako. Ovo me je ispunilo jednim veoma dobrim osećajem, jer su svi bili veoma ljubazni i susretljivi. Svaki dan sam gledala kako ide glasanje, a poslednjih dana sam već toliko vodila da sam u sebi shvatila da ću sigurno pobediti, rekla je Kristina Veršegi.

Pobednica glasanja na društvenim mrežama dodala je da ovog leta neće imati vremena da ide na more, ali će svoju nagradu, dvodnevni odmor u Banji na Adi, iskoristiti sa svojim partnerom.

– Sada se spremam za prijemni, a posle ću radije negde da radim i malo da zaradim. Volela bih da se zaposlim na mestu gde se mora koristiti i srpski jezik, jer bi bilo dobro da bolje naučim srpski. Što se tiče nagrade, dobro nam je došla, svakako ćemo je iskoristiti. Sa porodicom redovno idemo u banje i velnes centre, možemo reći da smo iskusni. Poklon paket uključuje opciju hidromasažne kade i masaže, još nisam imala priliku da ih isprobam, ali sada je prilika, rekla je Kristina.

Sauna i apartmani Cottage Spa poklonili su našem pobedniku potpunu relaksaciju u trajanju od dve noći, sa neograničenim korišćenjem saune, spa iskustvom, hidromasažnom kadom, kao i sa besplatnom saunom i relaks masažom.

SNAGA JE U ZAJEDNIŠTVU

Na osnovu listića objavljenih i dostavljenih u našim dnevnim novinama, većina naših čitalaca smatra da je fotografija Valerije Sekule iz Hetina, maturantice srednje škole u ​​Zrenjanina najlepša, za koju je ova devojka i dobila nagradu. Mogućnost smeštaja od sedam noćenja za dve osobe u Sutivanu, ljubaznošću „Fulop” Apartmana. Majka Valerije, koja se takođe zove Valerija, rekla je da su i ona i njen muž, zahvaljujući roditeljima, već bili upoznati sa dnevnim listom „Mađar so” kada su bili deca.

– Novine su bile deo naših porodičnih trpeza, pa smo ih još kao deca voleli i redovno kupovali, sve do februara, kada je radnja koja je radila u selu promenila radno vreme, pa nismo mogli da se dogovorimo da na vreme donesemo novine iz Itabeja, rekla je majka naše dobitnice, koja je otkrila i da od tada nepokolebljivo prate i čitaju naše vesti, izveštaje i reportaže na onlajn stranicama.

Glava porodice Albert Sekula rekao je da se bave poljoprivredom i stočarstvom. Uzgajaju stoku, uključujući muzne ​​krave, bikove, telad, obrađuju trideset hektara zemlje.

– Naše najstarije dete Albert uči za elektrotehničara u Novom Sadu, naš mlađi sin Tamaš se školuje za softverskog inženjera u Segedinu, a sada se i naša ćerka uputila tamo. Muzne krave moramo da čuvamo dok uče, ali posle toga ćemo najverovatnije eliminisati ovaj deo stada, rekao je otac.

Naša dobitnica je te godine odabrala opšti smer gimnazije jer nije bila sigurna u vezi pitanja Kako dalje? Od septembra će i ona nastaviti svoje studije u Segedinu na Fakultetu za obrazovanje pedagoga „Juhas Đula”, na smeru rekreacija i stil života.

– Volim sport, volim da igram odbojku i da vozim rolere sa drugarima, a ovim zanimanjem mogu da pomažem i drugima. Čitam mnogo, uglavnom romantične romane, ponekad i trilere, rekla je ova mlada devojka.

Njena majka je primetila naš poziv za takmičenje na našem onlajn izdanju i ohrabrila je da učestvuje.

– Moj stariji brat ima veliki krug poznanika u Novom Sadu i Senti, i oni su nas podržavali, imamo veliki krug rodbine i prijatelja, takođe su nagovestili da će nas podržati, zapravo, brat je uvek donosio neke novine kada je dolazio kući, jer je nekoliko ljudi kod kuće nagovestilo da želi da pošalje listiće. Svi su radili zajedno i uvek ću im biti zahvalna na tome, rekla je naša srećna pobednica, koja je otkrila i da joj ne bi bilo prvi put da se brčne u morskoj vodi.

– Kada sam bila mala, moji roditelji i ja smo odmarali na hrvatskom primorju, a pre dve godine smo sa porodicom mog ujaka posetili albansko primorje. Sada sam uzbuđena i srećna, radujem se, ali još nisam odlučila da li ću putovati sa braćom ili sa dečkom, možda ćemo svi otići, rekla je uzbuđeno Valerija.

Kako se ispostavilo, naša dobitnica je učestvovala na nekoliko kampova u Vojvodini sa karatistima, narodnim plesačima i pozorišnom grupom. Najdraže se seća kampova za negovanje maternjeg jezika u Svetozar Miletiću, Čonoplji, Jermenovcima, Neuzinu i Jaši Tomiću, ali ne beži ni od inostranih kampova, na primer, za dve nedelje ide u kamp „Halo” u Transilvaniju. Devojka je još uvek nesigurna što se tiče njene budućnosti, ali želi i karijeru i porodicu. Kada je reč o osećanjima zbog odlaska u Segedin, istakla je da je najponosnija što je vojvođanska Mađarica.

– Ponosna sam što sam ovde, u ovom delu u rasejanju, mogla da naučim svoj maternji jezik na isti način kao bilo ko bilo gde gde su Mađari u većini, i što ću u Mađarskoj moći sa ponosom da tvrdim da sam Mađarica iz Hetina, to jest iz Vojvodine, zaključila je svoje misli naša dobitnica po izboru naših čitalaca.