Rukovodstvo Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine posetilo je u petak prepodne Sentu, osmotrili su Zavod za kulturu vojvođanskih Mađara i njen proces rada. Ovom događaju su prisustvovali Arpad Fremond, predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, Ištvan Šarkezi, predsednik Izvršnog odbora nacionalnog saveta i mnogi članovi saveta, kao i Zoltan Kudlik, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu. Delegacija je obišla zgradu „VMMI”, a zaposleni su u kratkoj prezentaciji dali uvid u njihov rad.
Arpad Fremond je rekao da sadašnje rukovodstvo nacionalnog saveta u ovom mandatu još nije bilo u Zavodu za kulturu vojvođanskih Mađara, pa su zbog toga sada došli.
– „VMMI” je 2005. godine osnovao tadašnji nacionalni savet, a pošto je ustanova praktično postala punoletna, želeli smo da dođemo kod njih ove godine. Ovo je deo serije tokom koje odbornici posećuju razne medije, lokalne samouprave i institucije. Saradnja sa „VMMI“ je važna za nacionalni savet, a mi nismo došli praznih ruku, doneli smo paket knjiga Borovskog na poklon. Videli smo kakvi se radovi odvijaju u zgradi. I ove godine smo najveći akcenat stavili na digitalizaciju i to smo najviše podržali. „VAMADIA” baza podataka je u razvoju, proces testiranja je pri kraju. Ovaj arhiv je veoma značajan sa stanovišta kulture i istraživanja vojvođanskih Mađara, jer je nasleđe vojvođanskih Mađara ono što se prikuplja na ovom sajtu i kontinuirano arhivira u ovoj ustanovi. Verujem da „VMMI” može dodatno da proširi svoje aktivnosti, jer im je važna saradnja sa obrazovnim institucijama i civilnim organizacijama. Nacionalni savet će takođe učiniti sve da u narednom periodu pomogne i podrži ovu instituciju, rekao je Arpad Fremond.
Vršilac dužnosti direktora Đenđi Kormanjoš Katona je delegaciji prezentovala rad zavoda (Foto: Arpad Gergelj)
Đenđi Kormanjoš Katona, v.d. direktorica Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara, skrenula je pažnju da je zgrada predata 2003. godine, a da je počela sa radom 2005. godine uz podršku nacionalnog saveta. Ona je dodala da je pokrajinska vlada ovaj zavod uvrstila kao osnivač 2008. godine.
– Delatnosti i poslovi koji se ovde obavljaju su širokog dijapazona, obavljamo sve poslove javnih zbirki vezanih za kulturni život vojvođanskih Mađara. Jedan od istaknutih ciljeva je da zainteresovani za vojvođansku mađarsku kulturu ovde mogu da pronađu javne zbirke. Tu mislim na etnografske, muzejske, arhivske ili čak bibliotekarske zbirke. Imamo značajnu stručnu biblioteku sa raznim legatima. Dobili smo i zaveštanja vojvođanskih i mađarskih pisaca, od kojih neki još čekaju obradu. Za nas je ovo važno jer možemo pomoći i istraživačima. Treba istaći našu digitalnu radionicu, trudimo se da prikupimo i digitalizujemo sve materijale koji se odnose na vojvođanske Mađare, intelektualno, kulturno i narodno-materijalno nasleđe, koji karakterišu vojvođanske Mađare u proteklom periodu. Važna je i naša vojvođanska mađarska digitalna baza podataka, u kojoj se nalaze svi sadržaji koje smo do sada digitalizovali. Imamo i mentorske programe, mentorišemo i glumce amatere. Pružamo im stručnu pomoć, a zavod izdaje i knjige. Posebno su zanimljive publikacije lokalne istorije i biografske serije, na koje bih skrenula pažnju, kao i naše publikacije vezane za riznicu vrednosti, koje su takođe objavljene u skorijem periodu. Ovde se rad odvija tiho, manje spektakularno, ali je u isto vreme dosta važan. Želimo da popularišemo delatnost zavoda i podstaknemo sve da nas posete i potraže, rekla je Đenđi Kormanjoš Katona.
Nyitókép: Rukovodstvo Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine u Zavodu za kulturu vojvođanskih Mađara (Foto: Arpad Gergelj)
