Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici juče je bio domaćin plenarnih sednica Mađarske rektorske konferencije, kao i Foruma prekograničnih visokoškolskih ustanova. Događaju je prisustvovalo pedesetak rukovodilaca visokoškolskih ustanova, kako van granica matične države, tako i iz Vojvodine. Svrha plenarnih sednica je bila jačanje i izgradnja ličnih odnosa, pregled postojeće saradnje i priprema novih projekata. Pored toga, učesnici su razgovarali i o aktuelnim pitanjima koja se tiču visokog obrazovanja, proširenju međunarodnih odnosa, aktuelnim promenama nacionalnog zakona o visokom obrazovanju Mađarske, razmatrali su konkursne i finansijske mogućnosti, ali i donosili odluke o pitanjima koja utiču na budućnost visokog obrazovanja. Na manifestaciji su se od kolega oprostili rektori u odlasku sa funkcije, a prisutnima su se predstavili i novi rektori koji su tek stupili na dužnost.
Dr Laslo Bori je takođe pozdravio prisutne (fotografija Edvarda Molnara)
Dr Laslo Bori, rektor Univerziteta „Etveš Lorand” u Mađarskoj i predsednik Mađarske rektorske konferencije, rekao je da je zadatak MRK-a da održi dve plenarne sednice godišnje, po pravilu na proleće i jesen.
– Mađarska rektorska konferencija ima svoju prekograničnu sekciju, pa na ovoj manifestaciji uvek učestvuju predstavnici Učiteljskog fakulteta na mađarskom nastavnom jeziku Univerziteta u Novom Sadu. Mađarsko visoko obrazovanje je u pokretu. Dosta reformi je izvršeno u proteklom periodu i razmatramo učešće institucija u njima, njihov stav u pogledu ispunjavanja različitih aspekata indikatora, njihove ideje i učešće u procesima. Drugi veoma značajan događaj u programu je današnji srpsko-mađarski rektorski sastanak. Cilj konferencije je proširenje međunarodne mreže i njegovo održavanje na aktuelnom nivou. Ovo igra primarnu ulogu u odnosima sa susednim državama Mađarske. Danas je na sastanku sa rektorima Srbije predstavljeno 20 institucija. Vršimo pregled saradnje dve rektorske konferencije i bilateralnih odnosa između univerziteta. Kroz lični susret jačamo veze ne samo između rektora, već i između institucija. Partnerske institucije se sastaju i potpisuju ugovore ili pripremaju buduću saradnju. Saradnje, koje funkcionišu već postoje, vršimo pregled onih ugovora koji su možda istekli i treba ih obnoviti. Pogledaćemo oblasti u kojima se mogu sklapati novi ugovori i realizovati saradnja. Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku Univerziteta u Novom Sadu nam je takođe veoma važan, a radimo i na jačanju veza sa ovom institucijom. Ovo je uvek poseta i forum koji daje podsticaj i novi impuls saradnji, naglasio je dr Laslo Bori, pa je dodao da Univerzitet „Etveš Lorand” sada po 27. put organizuje Letnji univerzitet Karpatskog basena, gde se održava poseban forum za susret lidera mađarskih institucija Karpatskog basena van granica matične države. Ovo je redovan forum gde se razmatraju problemi i formulišu razvojne mogućnosti.
Dr Zoltan Maruža je takođe učestvovao na konferenciji (fotografija Edvarda Molnara)
– Imali smo tribinu na kojoj je dr Zoltan Maruža, državni sekretar zadužen za javno obrazovanje u Mađarskoj, dao detaljan izveštaj o vrsti podrške koju institucije preko granice dobijaju od vrtićkog uzrasta do univerziteta. Ja to vidim kao velikodušan sistem podrške, koji dobro funkcioniše, ali tamo gde postoji problem, rukovodioci institucija to uvek formulišu i prenesu partnerskim institucijama u Mađarskoj, kao i predstavnicima mađarske vlade, čuli smo od rektora Univerziteta „Etveš Lorand”.
Na Mađarskoj rektorskoj konferenciji skup je pozdravila dr Valerija Pinter Krekić, dekan učiteljskog fakulteta. Kako je naglasila, kao jednoj instituciji vojvođanskih Mađara veoma je važno da na ovaj način mogu da se priključe predstavljanju mađarskog visokoškolskog sistema, a pored toga da učestvuju u obezbeđivanju uspešnog dijaloga danas na sastanku mađarskih i srpskih rektora u Novom Sadu. Ona je dodala da smatraju da je, pored očuvanja mađarskog identiteta, jedan od suštinskih zadataka manjinskog postojanja da igramo ulogu simboličkog mosta koji može pomoći da povežemo zemlju u kojoj živimo sa maticom.
Dr Zoltan Maruža je rekao da mađarska rektorska konferencija ima jednu veoma lepu tradiciju, jer se ne sastaju samo u visokoškolskim ustanovama u Mađarskoj, već svake godine i u visokoškolskim ustanovama na mađarskom jeziku u inostranstvu.
– Ovo je veoma dobra prilika za susret rektora koji vode visoko obrazovanje na mađarskom jeziku iz celog Karpatskog basena. Pošto u oblasti obrazovanja nastavnika, visoko obrazovanje i javno obrazovanje dolaze u kontakt jedno sa drugim, obično učestvujemo i iz aspekta javnog obrazovanja, jer je ovo pogodno za sagledavanje stanja i podataka obrazovanja i usavršavanja nastavnika i pedagoga, i kako nam ide na polju obezbeđivanja podmladka. Ovo je i prekogranični zadatak, jer su učitelji koji govore mađarski potrebni ovde u Vojvodini, baš kao i u Transilvaniji, Zakarpatskoj oblasti, Slovačkoj ili u školama u Mađarskoj. Veliki broj zajedničkih programskih događaja se takođe odvija na kursevima kontinuiranog obrazovanja i nastavničkim letnjim akademijama. Kancelarija za obrazovanje Mađarske ima i projekat, uz podršku EU fondova fondacije „Tempus”, koji je koncipiran za mađarska pedagoška udruženja u čitavom Karpatskom basenu, upravo u cilju što čvršće saradnje. U Vojvodini su pedagoška udruženja i Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine takođe veoma aktivni na polju kontinuiranog obrazovanja. U Mađarskoj se spremamo da ovo transformišemo. Naš osnovni cilj je da redovno organizujemo usavršavanje za 140.000 naših kolega. Dosadašnje vlade Mađarske su u prethodne dve decenije „utrošile” dosta fondova Evropske unije za ovo, u dobrom smislu, tako da smo iz ovoga u osnovi finansirali rešenje za ovo. Sada želimo da napravimo novu strukturu, koja bi, uz angažovanje Nacionalnog univerziteta za javne službe i korišćenje „Probono” IT sistema, dala mogućnost nastavnicima da pripremaju materijale za usavršavanje na mreži, bilo od kuće ili tokom radnog vremena, ali da se uz manje putovanja, manje poteškoća i manje organizacionih zadataka udube u obuku zasnovanu na sadržaju ili fakultativno usavršavanje koja vas pripremaju za različite mogućnosti. Zbog toga ćemo u narednom periodu razviti veliki broj onlajn kurseva za usavršavanje nastavnika, koji će biti otvoreni i za kolege iz inostranstva, naglasio je dr Zoltan Maruža, a potom dodao, da rade sa rektorima i visokoškolskim ustanovama da vide šta mogu da urade po pitanju nivoa obrazovanjai koje intervencije mogu biti neophodne, na primer u oblasti usavršavanja nastavnika, kako bi oni mladi ljudi koji odluče da postanu nastavnici dobiju odgovarajuću obuku, jer je svima zajednički cilj da našoj deci pružimo najbolje moguće obrazovanje.
Na događaju prisutne su pozdravile i dr Otilija Sedlak, prorektor Univerziteta u Novom Sadu i Čila Goli, zamenica predsednika opštine Subotice.
Nyitókép: (fotografija Edvarda Molnara)
