Virus koji se u januaru još činio tako dalekim, 6. marta je zvanično stigao u Srbiju i korenito promenio našu svakodnevicu. Državni vrh je proglasio vanredno stanje, u vezi sa tim građanima starijim od 65 godina – u selima od 70 – potpuno je zabranjeno kretanje, a ostalim građanima između 17 i 5 časova. Zatvorena su sva mesta za zabavu, teretane, ugostiteljski objekti, pijace; zabranjen je boravak u parkovima i na javnim površinama, otkazane su pozorišne predstave, u školama je ukinuta nastava; u jednoj prostoriji ne može da boravi više od pet osoba, dok se na javnim mestima s čuđenjem gledaju ljudi koji se rukuju, eventualno grle ili ljube. Kijanje i kašljanje na javnom mestu nije preporučljivo ni slučajno jer to izaziva masovnu histeriju i bežanje.
Beograd, 12.03.2020. -Koferencija za novinare na temu koronavirusa odrzana je danas u zgradi Vlade Srbije u Beogradu. Na fotografiji epidemiolog Predrag Kon. (BETAPHOTO/VLADA SRBIJE/SLOBODAN MILJEVIC/MO)
Pojava novog tipa virusa iz grupe korona svuda u svetu bila je dramatična, on je učinio stvarnim one scene koje smo do sada mogli videti gotovo isključivo u holivudskim filmovima. S obzirom na to da su virus koji je nazvan SARS-CoV-2 i bolest COVID-19 koju izaziva potpuno novi, naučna zajednica zasad nije u mogućnosti da daje adekvatne i dosledne odgovore na pitanja koja se nameću. Tako se u štampi i javnom mnjenju pojavljuje mnoštvo suprotnih tvrdnji i ocena. O tome šta je u Srbiji postignuto u borbi s pandemijom i šta možemo da očekujemo u narednom periodu, za naš list je govorio epidemiolog Predrag Kon.
Posle pojave virusa korona u Srbiji državni vrh je uveo brojne mere kojima je u temelju promenjen tok svakodnevnog života. Kako ocenjujete delotvornost preduzetih mera, s obzirom na to da broj zaraženih raste iz dana u dan, odnosno kako bi izgledala epidemiološka krivulja bez uvođenja mera?
– Od momenta otkrivanja prvog slučaja obolelog od COVID-19 u Srbiji danas je 19. dan. Porast obolevanja je očekivan i lično smatram da smo uvođenjem vanrednog stanja i rigoroznim merama socijalnog distanciranja dobili oko pet-šest dana odlaganja naglog porasta, što je iskorišćeno za brzu reorganizaciju zdravstvenog sistemna, koji se u celini usmerio na što bolju pripremu za odbranu i suzbijanje tada očekujućeg, a sada već pristiglog pandemijskog talasa. Usuditi se govoriti da su mere uspešne pred sam početak pandemijskog talasa nije racionalno. Nema epidemiologa kome nije jasno da bi brojke bile znatno veće bez preduzimanja mera. U ovom trenutku ne smatramo da je potrebno uvođenje još rigoroznijih mera.
Kao stručnjak kako biste ocenili disciplinu građana, koja, prema pojedinim zvaničnicima, nije baš na nivou? Da li bi građani bili disciplinovaniji da se na prvim konferencijama za medije u Srbiji, kada se SARS-CoV-2 posle Kine i Evrope pojavio i kod nas, nisu čule određene izjave?
– Disciplina građana je takva kakva jeste, odnosno za ovu situaciju nedovoljna... Činjenica je, međutim, da se ona postepeno promenila posle proglašenja vanrednog stanja i zabrane kretanja i polako postaje bolja. Moguće je da smo u prvom nastupu pred javnošću imali preterano ublažujući odnos prema korona virusu i uz manje uspešne pokušaje duhovitosti pojedinaca. Ali to je prošlo i danas nema ni malo šale i neozbiljnosti vezano za ovu temu, naprotiv.
Kako su na razvoj pandemije uticali srpski državljani koji su se vratili iz inostranstva, da li je država zakasnila s pojedinim merama kad je o njima reč?
– Nismo očekivali toliko naših građana da se vrate u ovom periodu i to upravo iz zemalja gde je intenzivna transmisija u Evropi... Očekivali smo tri do četiri puta manje. Njihov ulazak za tako kratko vreme uneo je nesigurnost u već preteću epidemiološku situaciju i povećao rizik zbog povećanog broja rezervoara i potencijalnih izvora zaraze. Ovaj rizik se i dalje određuje kao umeren. Možda je mogla da se uvede zabrana prelaska granice i ranije, ali o toj opciji epidemiolozi nisu ozbiljno raspravljali. Na samom početku tj u vreme epidemije u provinciij Hupej i gradu Vuhanu u Kini pomenuo sam opciju zatvaranja granice prema Kini, ali sam bio svestan da je i stav SZO bio protiv bilo kakvih zatvaranja granica.
S obzirom na ponašanje virusa u zemljama sveta i Evrope, šta može Srbija da očekuje u bliskoj budućnosti?
– Očekuje se epidemija koja će biti znatno usporena, a koliko će trajati zavisi od intenziteta sprovođenja planiranih mera suzbijanja prvenstveno od sprovođenja striktne izolacije obolelelih i svih potvrđenih slučajeva. Ništa manje nije značajna samoizolacija svih kontakata ili osoba koje su boravile u zemljama transmisije virusa.Mere socijalnog distanciranja u vidu vanrednih mera i zabrane kretanja smanjile su cirkulaciju svih virusa i mikrobioloških agenasa.
Prema sadašnjim saznanjima, da li se može stvoriti kolektivni imunitet na SARS-CoV-2?
– Kolektivni imunitet se svakako stvara, ali nije u potpunosti jasno koliko je potrebno imunih da bi došlo do prestanka priprodnog toka epidmeije. Očekuje se da je to oko 60 odsto populacije.
U medijima nalazimo analitičke tekstove, koji oslanjajući se na statističke podatke skreću pažnju primera radi na to da je smrtnost od gripa veća nego smrtnost od zaraze virusom korona. Ukoliko je to tačno, čime se može objasniti da su države na globalnom nivou protiv SARS-CoV-2 preuzeli takve mere za koje do sada nije bilo primera kada je reč o virusu gripa?
– Najintenzivnje zaštite preduzimane su na svetskom nivou protiv gripa koji i dalje nesumnjivo predstavlja vodeći uzrok smrti za sve zarazne bolesti. Ipak, na grip smo navikli kao i na smrt od njega pa se o tome retko govori. Navikli smo da živimo sa gripom i umiremo od gripa...COVID19 je nova bolest i populacija je opšte osetljiva, tako da se masovnije uočavaju teški slučajevi sa smrtnim ishodom. Treba da prođe nekoliko godina da bi se mogla upoređivati opterećenje zbog gripa u odnosu na opterećenje zbog COVID19. Već sada je jasno da je ogroman impakt COVID19 na ekonomiju u toku pandemijske godine, ali ukupne godine izgubljenog života stanovništva će se tek preračunavati posle više godina. Drugo još uvek ne znamo da li će COVID19 postati sezonska bolest koja će se ponavljati iz godine u godinu.
Prema pojedinim laicima ukoliko uzimamo u obzir isključivo broj zaraženih i pokazatelje brzine širenja epidemije, možemo utvrditi da virus korona u svim državama se ponaša isto bez obzira na preduzete mere. Da li se slažete time?
– Nije tačno. Osnovni primer je Kina koja se znatno razlikuje od svih drugih zemalja
Kakva je polna struktura zaraženih kao i starosna onih osoba koji su na respiratorima? Koji su razlozi što se ne saopštava iz kojih mesta potiču zaraženi?
– Dve trećine su muškog pola, dve osobe imaju 80 i više godina, jedna od 70 do 79 godina, četiri od 60 do 69, pet od 50 do 59 godina, tri od 40 do 49 i jedna od 30 do 40 godina. Podaci o naseljima se ne objavljuju zbog stigmatizacije, a poznati su svim kontaktima
Da li u Srbiji postoje žarišta virusa i da li je u određenom trenutku pretio opasnost od njihovih nastanka?
– Za sada nema žarišta virusa iako ima ulaska virusa u desetak kolektiva, gde su utvrđeni kontakti i odstranjeni iz kolektiva u samoizolaciju
Prema procenama koji će postotak stanovništva Srbije biti vremenom zaražen?
– Prokužavanje stanovništva je uobičajen epidemijski proces gde vremenom sve više stanovništvo postaje imuno i na taj način se uspostvalja autoregulacija epidemije. Potpuni prestanak rizika od epidemije je kada oko 60 odsto postane imuno. To može trajati više godina, ali za sve respiratorne infekcije je karakteristično da se od maja do oktobra ne javljaju na našem podneblju.
Pretpostavljamo da mnoge zanima koliko će trajati pandemija i do kada moraju ostati na snazi zaštitne mere, odnosno kada će se život vratiti u normalu?
– Ovaj virus će biti u cirkulaciji sve dok ima potencijal za prenošenje i dok ima osetljivih osoba na koji može da se prenese. Zaštitne mere će biti potrebne dok ne prestane povećan rizik i do gašenja epidemije.
Koja su trenutna saznanja o sposobnosti mutacije SARS-CoV-2?
– Osim teoretisanja i nekih utisaka ništa nije zvanično objavljeno vezano za ovaj nov virus. Opšta karakteristika je da se virus menja.
Šta očekujete od delegacije kineskih lekara i od njihovih preporuka?
– Da jasno iskažu ono što mi dobro znamo, a to je da je neophodna striktna izolacija bolesnih, kao i striktna samoizolacija osoba u kontaktu što su i učinili.
Koje metode lečenja primenjuju lekari u Srbiji?
– O lečenju je bilo govora i naši infektolozi su u potpunosti upoznati s načinom lečenja. Ono što je i dalje nedovoljno poznato da je borba za čuvanje života zapravo borba za zaštitu od infekcije virusa, a to je izolacija i samoizolacija. Jedino što čuva živote kod teških formi bolesti je pravovremena veštačka ventilacija . Sve ostalo je odluka infektologa.
S obzirom na različite izjave, najviše građana verovatno je u dilemi: da li je opravdano nositi zaštitnu masku, ili ne?
– Jedina je ekstremno važna zaštita zdravstvenih radnika na najvišem mogućem nivou kada se vrši intubacija. Isto važi kada se vrši oksigenoterapija i uzimanje briseva. Svi ostali treba da koriste zaštitnu masku u zatvornom prostoru kada su u prilici da su na bliže od dva metara sa drugim ljudima. Kako stvari stoje lakše je reći. Svi nosite masku jer se pitanja ponavlaju zaista stotinama puta.
