U petak je zavšen samit u Briselu, ali bez ikakvih velikih rezultata. Sve je ostalo po starom, kao da se ploča od 2015.godine pokvarila. Dosadašnji predsednik Evropskog Parlamenta, Martin Šulc, je i ovog puta održao govor o tome da je solidarnost najvažnija. Međutim, čitaocima koji su izučili jezik Brisela ne treba prevoditi šta krije ovaj (anti)hrišćanski slogan u opštepoznatom stavu političara (levičari, liberali, zeleni), pogotovo kada se to odnosi na doseljenike.
Nedostatak svake vrste solidarnosti prema onima koji se usuđuju da kritikuju kvotni plan. Nemilosrdno, sebično ostvaruju svoje interese, i to nasuprot slabijima.
Prihvaćeni zaključci takođe govore o zarobljenosti u prošlosti; i dalje se forsira podela migranata i anti-Moskovska politika, koja već tri godine uzima maha, nastavlja se politika zapada, fobija od Putina postoji i dalje, iako se čini da je stav Vašingtona drugačiji.
Po običaju, izbrisani su sa dnevnog reda razumni predlozi višegradskih država, kako ne bi Evropom upravljali iz Varšave ili Budimpešte.
Međutim, vreme neovisno teče i ne prati naređenja iz Brisela.
Zbog toga je daleko sigurnije to da nije vreme, ili po rečima Fukujame, da nije istorija došla do kraja 2015.godine, kao što bi gospoda koja se ponavljaju do nedogleda volela, već da će vreme beskompromisno pokazati pravo rešenje političarima, koji nikako nisu umeli da ga nađu. A presudu će doneti glasači. O ovome je govorio Viktor Orban u četrvtak, u svom intervjuu za 888.hu, to svakako vredi pročitati.
