Srpsko-Mađarski odnosi se razvijaju takvom brzinom da je to postalo teško pratiti. Veoma je bitno da između dve države nema više otvorenih pitanja, tako da sada možemo biti skoncentrisani na mnoga druga- rekao je Atila Pinter, Mađarski ambasador u Beogradu, na predavanju o brzom privredno-trgovačkom razvoju.
Fotó: Mikloš Hajnalka
-U poslednjih pet godina nije prošla jedna godina da se Mađarska i Srpska vlada nisu sastale najmanje jedanput u godini- napomenuo je konzul. Od 2014. svake godine se organizuje susret dveju vlada, i pored toga ministri dveju zemalja održavaju konstantan kontakt. Viktor Orban, Premijer Mađarske, prisustvovaće sledećeg petka inicijaciji Aleksandra Vučića.
Pored razvoja političkih odnosa, takođe su se razvijali i privredno-trgovački odnosi, tako da su se obarali rekordi u trgovini sa obe strane. Po statistici Mađarske, u prošloj godini trgovačka dobit je dostigla dve milijarde evra, a u prvom kvartalu 2017. dvostrani promet dostigao je 620 miliona evra. Izvoz iz Mađarske za Srbiju je porastao za 23 procenta, dok je iz Srbije za Mađarsku veći za 73 procenta.
-Ako se ova tendencija nastavi, do kraja 2017. godine dobit će prerasti 2,5 milijadi evra-izjavio je ministar i dodao da se za ovo možemo zahvaliti dobrim političkim odnosima.
-Na žalost, Mađarska nije među prvih deset ulagača u Srbiji, mada se od 2015. makar po jedna-dve firme otvore, kao što je Tisa Automotiv u Senti, Mastreplast u Subotici, Knott Autoflex u Bečeju.
Izrazio je nadu da će OTP banka dobiti šansu da kupi Vojvođansku banku u Vojvodini. Reagovao je i na skoro objavljeni članak u novinama, gde su objavili da smatraju da Vlada Mađarske preko OTP Banke želi da vrši uticaj naVojvodinu. OTP Banka je privatna banka i ni na koji način ne može da utiče Vlada ni na koga preko te banke.
Atila Pinter je govorio i o saradnji u izgradnji infrastrukture, naime radi se o izgradnji pruge Beograd-Budimpešta, i tri strane učestvuju u ovom projektu: Kina, Mađarska i Srbija. Pruga će se izgraditi od kineskog kredita a na utrošak svakog centa budno motri Brisel. Izgradnja će početi krajem ove godine. Pored ovoga, obnoviće se stara pruga Segedin-Subotica-Bajša, što će puno značiti istočnoj Srbiji u razvoju privrede.
Istakao je značaj otvaranja novih graničnih prelaza. Sada postoji sedam prelaza između dve države, a pripremaju se još dva. Nada se da će se ove godine otvoriti prelaz između Đurićai Rastine, a uskoro potomiprelaz između Kibekhaza i Rabe najkasnije do 2019. godine.
