Praznik za sve Mađare

Ovom novinskom članku pripada i foto-galerija, koju možete pogledati ovde. 

U susret jednom od najvećih praznika Mađara, večeras je u velikoj sali Novosadskog pozorišta, u organizaciji Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine (MNT), bogatim programom obeležena godišnjica kanonizacije osnivača države, kralja Svetog Ištvana, 20. avgust. Vojvođanski Mađari su oduvek slavili dan Svetog Ištvana kao svoj praznik, ali je od 2018. godine zaveden i kao praznik od posebnog pokrajinskog značaja. Tada je skupština Vojvodine donela uredbu o utvrđivanju i svečanom obeležavanju datuma od pokrajinskog značaja, među kojima je i nacionalni praznik Mađara. Na manifestaciji organizovanoj povodom ovog značajnog praznika govorili su Arpad Fremond, predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine i Sandra Božić, potpredsednica pokrajinske vlade.

Najpre je Arpad Fremond pozdravio okupljene, a potom je u svom svečanom govoru istakao da se 20-og avgusta obeležava sećanje na osnivanje mađarske hrišćanske države, što je praznik za sve Mađare, gde god da žive u svetu.

– Naš kralj Sveti Ištvan je bio snažan i čvrst vladar, koji je predvideo koje korake je potrebno za opstanak njegovog naroda i nije se plašio da učini te određene korake. Sveti Ištvan je bio obrazovan, govorio je nekoliko jezika i znao je da su vera i hrišćanstvo neophodni za stvaranje jake države. Mađarska plemena je spojio i ujedinio, a od slabe plemenske konfederacije uspeo je da iskuje stabilnu, odbranljivu državu, uspešnom izgradnjom županijskog sistema, postavljanjem temelja pravosudnog sistema zakonima, a takođe je započeo kovanje mađarskog novca i izdavanje kraljevskih povelja, naveo je Arpad Fremond.

– Mi vojvođanski Mađari – nastavio je govor predsednik – uvek smo bili ponosni na naše prethodnike i put koji smo prešli, trudili smo se da ostanemo mudri, skromni i strpljivi, i da učinimo sve da zaštitimo našu zajednicu. Danas možemo reći da je ova zajednica prošla kroz sve. Kada razmišljam o tome šta se desilo u proteklih godinu dana, kada pomislim kroz šta je ova zajednica prošla u proteklih nekoliko meseci, srce mi se stisne. Srce se stisne, ali je u isto vreme ispunjeno ponosom, jer uprkos svim teškoćama i iskušenjima, kao što je pre nekoliko nedelja rekao predsednik Balint Pastor: Ostali smo na nogama!, rekao je Arpad Fremond.

On je ukazao da je gubitak Ištvana Pastora, bivšeg predsednika SVM-a, bio veliki udarac za zajednicu, ali su zajedno uspeli da prevaziđu poteškoće. On je u svom govoru podsetio i da je pre tačno 25 godina, 20. avgusta, počela izgradnja mađarske autonomije u Vojvodini, prve u celom Karpatskom basenu.

– Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine ove godine slavi 25 godina. Nije slučajno da su vojvođanski Mađari pre 25 godina, 20. avgusta 1999. godine, tačno na naš državni praznik, dan Svetog Ištvana, počeli da grade autonomiju, što smo mi prvi uradili u celom Karpatskom basenu. U to vreme nije postojao pravni okvir za formiranje saveta, ali smo uspeli da uspostavimo privremeni nacionalni savet Mađara, a nakon toga smo 2002. godine izabrali nacionalni savet preko elektora u zakonskim okvirima. Nakon toga, u avgustu 2009. godine, donet je Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kojim je stvorena mogućnost za kreiranje manjinskog biračkog spiska, a samim tim i uslovi za organizaciju neposrednih izbora, rekao je Arpad Fremond.

– Možemo se smatrati srećnima – nastavio je govor predsednik nacionalnog saveta – što vojvođanski Mađari stoje iza nas, bez obzira na izazove sa kojima se suočavamo. Verujem da smo se uspešno suočili sa teškoćama u protekloj godini, kao što smo i planirali, održali smo javne rasprave o nacrtima strategija za kulturu, obrazovanje i javno informisanje, i što je još važnije, prihvatili smo ih. Mogu da kažem da su radovi na crkvi "Snežne Gospe" u Žablji uspešno završeni i ako sve bude kako treba, uskoro ćemo moći da održimo misu u obnovljenoj crkvi za naše nevine žrtve koji su stradali u regionu Šajkaša. Nedavno smo uspeli da kupimo celi deo objekta zgrade pored naše Mađarske predškolske ustanove i vežbaone „Vackor” u Subotici, tako da možemo očekivati još jedno investiciono proširenje u budućnosti, a veoma značajna ulaganja će biti realizovana i u Novom Sadu, Bezdanu i Bačkoj Topoli. Pored ovoga, naravno, realizujemo i niz manjih, ali jednako važnih projekata, poput aplikacije "Žebtiker", preko koje građani mogu prijaviti razna kršenja zakona, a podržavamo i planove i ideje naših kulturnih institucija, udruženja i medijskih kuća, obrazložio je Arpad Fremond.

Prema njegovim rečima, nacionalni savet će i ubuduće raditi kao tim uz efektivnu podršku SVM-a i vlade Mađarske, a istovremeno se nadaju daljoj dobroj saradnji sa vladom Srbije.

Obraćajući se prisutnima na proslavi, Sandra Božić je rekla da se uvek postavlja pitanje u kom pravcu bi tekla istorija i kako bi Evropa izgledala danas da među mađarskim vladarima nije bilo tako moćnog vladara kao što je bio kralj Sveti Ištvan.

– Iako su mnogi detalji o njegovom životu ostali nepoznati, mi ga i dalje pamtimo i slavimo kao prvog vladara zakonodavca srednjovekovne Mađarske kraljevine i istovremeno kao širitelja hrišćanstva. Njegovih opomena drže se i srpski i mađarski narod u kojem svima poručuje da je država sa jednim jezikom i jednom tradicijom slaba i ranjiva. Zato smo danas ovde, da pokažemo da nas razlike spajaju i jačaju. Ove razlike su najizraženije ovde, u Vojvodini. Stoga je dužnost srpske države i pokrajinske vlade da nastave da rade na negovanju kulture i tradicije nacionalnih manjina, kao i da pomažu rad nacionalnih saveta. Prepoznajući značaj rada nacionalnih saveta, pokrajinska vlada će i ubuduće obezbediti finansijska sredstva koja su u protekle četiri godine premašila 110 miliona dinara, kao i investiciju od 160 miliona dinara koju je obezbedila za obnovu sedišta novinsko-izdavačkog preduzeća "Mađar so". Dobrosusedski odnosi dva naroda izraženi su i u Vojvodini, a posebno ih učvršćuju odlični prijateljski odnosi predsednika Srbije Aleksandra Vučića i mađarskog premijera Viktora Orbana. Realizovano je nekoliko strateških projekata, od kojih je najznačajnija brza pruga Beograd–Subotica–Budimpešta, čijim će završetkom značajno ojačati povezanost ove dve zemlje. Ovi odnosi mogu poslužiti kao primer svima u regionu, ali i Evropi, što jasno pokazuje koliko je regionalna saradnja važna, rekla je Sandra Božić.

Hleb ispečen od mlade pšenice blagoslovili su duhovni pastiri naših istorijskih crkava. Na ovoj priredbi su natupili recitatori Lajoš Gal i Franciška Farkaš, narodni pripovedač Daniel Stipančević, hor "Svetog trojstva" iz Ade i plesni ansambl "Rizgeteš" Kulturnog društva "Petefi Šandor" iz Malog Iđoša, uz pratnju orkestra "Fokoš".