U oblasti upravljanja otpadom, u slučaju severnobačkog i severnobanatskog regiona, poslednjih godina je postignut značajan napredak zahvaljujući podršci Evropske unije. Stvoren je regionalni sistem upravljanja otpadom, a za koordinaciju ovoga uspostavljena je i Regionalna deponija d.o.o. za upravljanje otpadom, koja posluje sa modernom standardizovanom deponijom, sorterom i nekoliko mesnih reciklažnih dvorišta na teritoriji sedam opština. Zahvaljujući tome može da počne sanacija i uklanjanje ranije postojećih deponija na našim prostorima, međutim, to nije ni lak ni jeftin posao.
Smeće je jedan od najvećih problema čovečanstva. Sa tehnološkim razvojem i kao rezultat transformacije naših života, širom sveta nastaje sve više smeća, čije odlaganje zadaje dosta posla nadležnim organima. U razvijenim zapadnim zemljama odlaganje i deponovanje otpada, kao i likvidacija nekadašnjih deponija, odvija se ili je već urađeno po strogim pravilima, a sada je moguće ograničiti širenje otpada u ovim regionima, a istovremeno se većina otpada reciklira. Međutim, naša zemlja je tek na početku ovog puta, a i danas se na više mesta smeće neregulisano, neselektivno, odvozi na za to predviđeno mesto, a istovremeno se iznova stvaraju manje i veće divlje deponije, a njihov nastanak je teško sprečiti uprkos strogim kaznama.
Deponija u Aleksandrovcu trenutno zauzima 32 hektara
Komunalni i ostali otpad koji su proizveli Subotičani decenijama se od 1978. godine odlagao u močvarno područje mesne zajednice Aleksandrovac, a potreba za njegovom revitalizacijom već se ranije ukazala. U prethodnoj izjavi datoj našem listu, Nikola Jovičić, službenik Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća i zelenilo” Subotice, rekao je da postoje tri rešenja za deponiju u Aleksandrovcu.
– U 2018. godini raspisali smo tender za javnu nabavku radi izrade planske dokumentacije za uređenje prostora. Tada su predložena tri rešenja. Prvi, koji bi bio najjeftiniji, podrazumeva, između ostalog, sakupljanje i odvoženje smeća rasutog po deponiji. Nakon toga, pokrili bismo ceo prostor rekultivacionim slojem i napravili sistem koji bi hvatao i prerađivao gasove i tečnosti nastale tokom razgradnje. Prema ovom rešenju, sav otpad bi ostao na licu mesta, ali bismo sprečili da dodatno zagađuje životnu sredinu, rekao je tada ovaj stručnjak.
Drugo predloženo rešenje je takozvani švedski model. Pored rasutog smeća, ovo bi uključilo sakupljanje i odvoženje celokupnog otpada, uključujući i smeća koje je već decenijama bilo u zemlji. U slučaju deponije u Alesandrovcu, reč je o dva miliona kubnih metara mase, koja bi trebala da se transportuje u celini. Nakon uklanjanja smeća, površina bi se uredila, popunila tridesetcentimetarskim slojem rastinja i na njoj bi se zasadile biljke. Sa ekološke tačke gledišta, ovo je najpogodnije rešenje, ali je i najskuplje. Treće moguće rešenje je kombinacija ova dva. Prema ovome, rasuto smeće bi se sakupilo, dok bi se materijal sa smetlišta prerađivao, a biorazgradivi otpad bi se iskoristio, kompostirao ili koristio za dobijanje bioenergije. Prema ovom rešenju, značajan deo otpada bi ostao na istom mestu, ali bi bio zapečaćen radi sprečavanja daljeg zagađivanja. Ova verzija takođe uključuje stvaranje rekultivacionog sloja i ozelenjavanje područja.
Iznova se stvaraju manje i veće divlje deponije, a njihov nastanak je teško sprečiti uprkos strogim kaznama
Godinama se činilo da od ovih planova neće biti ništa, ali je pokretanjem regionalnog sistema upravljanja otpadom postajalo sve očiglednije da će deponija u Aleksandrovcu pre ili kasnije biti zatvorena. Ovo se dogodilo ove godine, a sada se sav otpad koji nastane u gradu šalje na lokaciju Regionalne deponije d.o.o. za regionalno upravljanja otpadom u Bikovu. Istovremeno, u septembru je počela sanacija deponije u Aleksandrovcu, u čijoj prvoj fazi pokušavaju da što više sabiju smeće.
O tome je za naš list govrila Čila Goli, zamenica gradonačelnika grada Subotice.
– Od 1978. godine počeli su organizovano da dovoze otpad u ovo močvarno područje na području mesne zajednice Aleksandrovac – koje je zapravo produžetak jezera Palić. Ovo se razvilo do tačke gde deponija sada zauzima površinu od 32 hektara. Kako se svet menjao i sve više ljudi shvatalo rizike koje nosi odlaganje svih vrsta otpada u količinama i vrstama bez ikakve kontrole ili nadzora, Evropska unija je počela da reguliše odlaganje otpada. Istovremeno, videli smo i da deponovanje smeća u Aleksandrovcu neće nas voditi u dobrom pravcu, jer oko deponije ima poljoprivrednih površina, a ne možemo ni da procenimo čemu izlažemo proizvodnju. Takođe, drugo je pitanje kakav uticaj ima na jezero Palić. Međutim, svima je bilo očigledno da se, da bi se ovo suzbilo, moraju stvoriti uslovi da se smeće odvozi negde drugde i da to ne bude ista deponija kao ona u Aleksandrovcu, već planska, redovna, standardizovana deponija. Izgradnja i postavljanje regionalnog sistema upravljanja otpadom koštali su 24,5 miliona evra. Kada se ovo realizovalo, mogli smo da počnemo da preduzimamo konkretne korake da eliminišemo deponiju u Aleksandrovcu. Morali smo da tražimo saglasnost Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine da bismo mogli da počnemo sa sanacijom deponije ove veličine. U slučaju manje divlje deponije ne treba tražiti posebnu dozvolu, ali je u slučaju površine od 32 hektara bilo neophodno planiranje, razne analize i istraživanja. Pošto je naš sistem upravljanja otpadom izgrađen sredstvima EU, EU i njena delegacija u Beogradu nastavljaju da prate kako sistem funkcioniše i sa njima smo u stalnom kontaktu, rekla je Čila Goli.
Čila Goli, zamenica gradonačelnika Subotice (fotografija Mikloša Benedeka)
Prva faza radova je već u toku i obuhvata, između ostalog, i sabijanje deponije.
– Deponija se sada prostire na 32 hektara, a cilj je da se njena površina smanji na 15 hektara. Osim toga, masa, kod koje je to moguće, pregleda se filtracijom da bi se videlo šta se od nje može reciklirati, a postavljeni su i merni uređaji kako bi se mogla pratiti evolucija gasova i kretanje mase. U drugoj fazi deponija će biti pokrivena. Trenutno sabijanje obavljaju zaposleni Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća i zelenilo” Subotice, ali će postojati procesi koje treba da sprovedu i druga preduzeća, a za njih ćemo raspisati tendere. Ne znamo kakav uticaj deponija ima na jezero Palić, ali na sreću, najveći deo dna otpadne mase je glinovitog, što ne dozvoljava da se voda procedi i da prođe, ali tamo gde to nije slučaj, izolacija mora biti postavljena. Nakon što se deponija zatrpa, potrebno je kontinuirano pratiti kako se u njoj odvijaju procesi dugi niz godina, pa tek onda možemo govoriti o sadržajima i šta bi se moglo izgraditi na njenom mestu. Postoje ideje i inicijative da se stvore sportski tereni, ali dok ne vidimo kako će se masa razvijati, nema smisla donositi konkretne odluke – čuli smo od Čile Goli.
U razvijenim zapadnim zemljama veći deo otpada se reciklira, ali naša zemlja se tek uhodava na ovom putu (fotografija Mikloša Benedeka)
Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine Srbije, u pratnji Stevana Bakića, gradonačelnika grada Subotice, posetila je 10. septembra deponiju u Aleksandrovcu.
– Godišnje se na deponiju u Alkesandrovcu odloži pedeset hiljada tona otpada. Projektu njegovog rešavanja posvećujemo veliku pažnju, a sprovodi se u skladu sa različitim propisima. Prva faza odlaganja deponije koštaće 387 miliona dinara, od čega će 20 odsto biti obezbeđeno iz budžeta Subotice, dok će 80 odsto biti obezbeđeno iz državne podrške. Rok za završetak radova je šest meseci i verujem da ga vremenski uslovi neće promeniti, rekao je ministar.
Nakon sanacije deponije, njena površina je prema informacijama na svetskoj mreži potpuno bezbedna, a za njeno korišćenje postoji nekoliko rešenja. Ako potražimo primere iz Mađarske, možemo saznati da je, na primer, u Balatonfiredu na takvom području osnovan industrijski park, dok je solarni park osnovan u Miškolcu i Čurgu. Štaviše, kao zanimljivost možemo navesti i to da je u 18. veku na mestu parlamenta u Budimpešti postojala jama koja je korišćena i kao deponija za odlaganje smeća. Još ne znamo kada će grad moći da koristi lokaciju deponije u Aleksandrovcu, ali smo već preduzeli prve korake. Očekujemo nastavak.
Nyitókép: (fotografija Edvarda Molnara)
