Karike u lancu razvoja

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Možemo da napredujemo oslanjajući se jedni na druge, sarađujući i podržavajući prednosti jedni drugih, kažu Tibor Galamboš, Aniko Krezić i Andrea Križan, kolege u „Mađar sou”. Za svoj odnos i koordinaciju realizovanih investicija dobili su timsku nagradu stručne službe za izvrsnost pri realizaciji investicija. Njihov rad je došao do izražaja je na obeležavanju 80. godišnjice „Mađar soa”, pošto je tada u našem sedištu svečano otvoren novosadski ogranak Mađarske predškolske ustanove i vežbaone „Vackor”, a gosti su dočekani u novoj multifunkcionalnoj konferencijskoj sali. U međuvremenu, već planiraju da realizuju Muzej medija i štamparstva najavljenog kao deo projekta, a želeli bi da nastave sa modernizacijom štamparije i mapiranjem nekretnina. Svo troje su istakli da je za sve ovo neophodna dobra koordinacija i stabilna pravna i finansijska pozadina.

Aniko Krezić je pomoćnica direktora zadužena za finansije. Ona je najstariji član od njih troje i radi u „Mađar sou” već 24 godine. Ranije je bila zaposlena kao računovođa, a kasnije je bila glavni računovođa u štampariji. Napredovala je korak po korak: od stupanja u radni odnos radila je sa četiri direktora. Za pomoćnika direktora imenovana je 2022. godine.

– Volim da radim u „Mađar sou”: ovde se osećam kao kod kuće. U detinjstvu sam oduvek sanjala da radim u velikoj kompaniji. Ispunila mi se želja. Moji zadaci su od početka bili vezani za finansije, tako da sam godinama mogla kontinuirano da se razvijam: sticala sam iskustvo i stalno se usavršavala. Kao pomoćnica direktora organizujem rad u sektoru finansija i pratim finansije preduzeča. Ovo u današnje vreme znači široku lepezu zaduženja. Poslovanje se odvija na nekoliko nivoa. Moraju se pratiti isplate, ispunjavati obaveze prema kupcima, pratiti plate zaposlenih i druge beneficije. Pored plata i sa njima povezanih poreza i doprinosa, moraju se obračunati i različiti putni troškovi, a ujedno se moraju poznavati i procedure u vezi sa autorskim honorarima i ugovorima o delu. Pored toga, moje kolege i ja pripremamo nedeljne, mesečne i godišnje finansijske izveštaje u skladu sa zakonskim propisa. Došlo je do velike promene u toku rada kada je uvedeno elektronsko fakturisanje i modernizovano obračunavanje PDV-a. Za sada su to još sistemi koji su u razvoju, objasnila je na moj upit svoje obaveze ova iskusna stručnjakinja finansija.

Tibor Galamboš, pomoćnik direktora zadužen za investicije, takođe je već dugo povezan sa „Mađar soom”. On je jedan od onih koga su roditelji kao dete redovno dovodili u „Mađar so”, jer su tamo radili.

– Moja majka je bila zaposlena u „Mađar sou” više od 40 godina. Pokušao sam da krenem njenim stopama i nastavim posao koji joj je tada bio poveren. Pričala mi je mnogo o izazovima sa kojima se svakodnevno suočavala, a kao i ona, i ja svoj rad doživljavam kao izazov. Osećam se srećnim što mogu da ostvarim stvari koje će, kada budu završene, ostati i biti korisne mojim kolegama. Ovde radim već 15 godina i „Mađar so” doživljavam kao svoju drugu kuću. Karijeru sam započeo kao koordinator službi bezbednosti, zatim sam bio zadužen za implementaciju i upravljanje ISO standardima, a kasnije sam postao šef Odeljenja za zaštitu i bezbednost kvaliteta. Kada su započete investicije u preduzeću, od mene je zatraženo da uključim i ulaganja u svoj delokrug, pošto poznajem svaki kutak zgrade. U poslednjem periodu prvenstveno pratim realizaciju investicija kako bi se osiguralo da radovi teku nesmetano, da budu završeni na vreme, a da izvođači kvalitetno izvedu renoviranje. Naravno, ovo nije individualan posao: samo timski smo mogli ovo da uradimo, imajući poverenja jedni prema drugima, istakao je značaj svojih kolega Tibor Galamboš, dodajući da oseća da je iza njih produktivna i uspešna 2024. godina.

Mišljenje njene kolege potvrdila je i Andrea Križan, šefica odeljenja za pravne, kadrovske i opšte poslove. Od njih troje, ona je „najsvežija” na nekoliko načina: s jedne strane, takvim je čini večiti optimizam, a sa druge strane, nedavno je počela da radi u „Mađar sou”, i to krajem 2022. godine.

– Direktorka Edvina Erdedi i ja poznajemo se još iz vremena kada smo bili studenti. Pričala je o tome koliko se toga dešava u „Mađar sou” sa takvom posvećenošću i empatijom da sam bila opčinjena njenim entuzijazmom. Tako da sam rekla da kada je ona pitala da li želim da budem deo tima: kao pravnica, u suštini obavljam poslove koje je Edvina obavljala pre svog imenovanja. Moj delokrug rada je prilično širok, jer svaki radni proces počinje i završava se kod nas. Poverava nam se sve od osnovnih ugovora, preko naplate poslova, do pravne dokumentacije zaposlenih, istakla je Andrea odgovornosti onih koji se bave pravnim poslovima.

Zanimalo me je koji zadatak im je bio najizazovniji u protekloj godini. Tibor je prigrabio priliku da odgovori.

– Bio je to dug proces i mnogo napornog rada koji su doveli do uspešnog otvaranja novosadskog ogranka „Vackora” 20. decembra, na 80. godišnjicu „Mađar soa”, i puštanja u upotrebu naše multifunkcionalne konferencijske sale. Međutim, sve je to prvenstveno zahtevalo preseljenje štamparskih mašina iz našeg sedišta u renoviranu halu našeg drugog pogona. Za mene je ovo bio poseban izazov, jer su naše mašine odavno postale punoletne, pa ih nije bilo lako rastaviti i ponovo sastaviti bez gubitka poslova. Ipak, uspeli smo da organizujemo i izvedemo selidbu na način da naši kupci to nisu osetili ni po rokovima ni po kvalitetu. Do kraja 2023. godine završili smo izmeštanje štamparije: tada smo počeli sa implementacijom novih sadržaja. Uspeli smo da dobijemo dozvole i razne saglasnosti na vreme, pa smo u kratkom roku, 18. marta 2024. godine, počeli sa renoviranjem upražnjenog dela zgrade. Većina radova je tekla po planu, pa smo pre godišnjice završili prostorije rezervisane za vrtić. Ponosni smo i na našu konferencijsku salu: ima galerijski prostor i zatvorene prostorije za simultano prevođenje. Radovi su trenutno u toku u podrumu ispod: u njemu će biti smešten muzej štamparije. Što se tiče investicija, svakako bih pomenuo naše nove štamparske mašine i proširenje naših usluga. Ovo je takođe bio veliki izazov: uspeli smo da učestvujemo u stečajnom postupku i tako smo bili u mogućnosti da nabavimo mašine koje su nam omogućile da poboljšamo uslove rada nekoliko odeljenja. Što se tiče štampanja novina i drugih publikacija, nove mašine je dobilo i knjigovezačko odeljenje, CTP mašinu dobilo je odeljenje za pripremu štampe, a naše odeljenje ofset štampe je obnovljeno četvorobojnom B2 mašinom. Između ostalog, možemo da štampamo i markice na ovoj drugoj mašini, gde je kvalitet na prvom mestu. Pokrenuli smo izradu kutija kao novu proizvodnu liniju: pored mašine za štampanje, sada imamo i mašinu za sečenje, savijanje i lepljenje. Polažemo velike nade u ovu investiciju, jer će uvek postojati potreba za kutijama u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. Tako da planiramo da se u budućnosti širimo u ovom pravcu na tržištu. Svaki od navedenih je za mene bio veliki izazov, jer da jedno nije sprovedeno po planu, sledeće ne bi moglo da dođe na njegovo mesto, istakao je Tibor važnost kontinuiteta neophodnog za razvoj.

Dobitnici timskih nagrada istakli su da je posao uključivao mnogo istraživanja i papirologije. Predviđanje i dobro planiranje su najvažniji pri finansijskim pitanjima, naglasila je Aniko.

– Za mene je najveći izazov prošle godine bio jedan segment regulacije PDV-a. Stručnjaci su na razne načine tumačili propise, pa smo na kraju zatražili objašnjenje od ministarstva finansija. Nadležni su potvrdili da smo pravilno protumačili zakon: to nas je ispunilo veoma dobrim osećajem, jer je potvrdilo našu spremnost, istakla je Aniko i dodala da je i praćenje finansijskih pitanja vezanih za investicije zahtevalo veliku pažnju.

Andrea je koordinirala pravnu pozadinu investicija.

– Bili smo ažurni tokom stečajnog postupka i izmeštanja mašina kako bismo stvorili uslove za planirane investicije za 2024. godinu. Na vreme smo završili i postupak javne nabavke, a do decembra je trebalo da radovi budu potkrepljeni sa nekoliko izmena i dopuna ugovora da bi bili završeni. Imamo dokumentaciju za sve od betona do poslednjih postavljenih šrafova. Za mene je decembar bio najveći izazov, jer je tada trebalo da se pribave sve dozvole i saglasnosti da bi se renovirani delovi zgrade predali nameni. Na kraju je jedan ogroman orman bio ispunjen papirima vezanim za ovo. Pored toga, na kraju godine smo morali da predamo izveštaj za pravdanje sredstava dobijenih na konkursima , istakla je Andrea, istakavši da ništa od ovoga ne bi moglo da se postigne da nisu radili timski. – Pod timom ne mislim samo na nas troje: cela stručna služba je odigrala veliku ulogu pri investicijama. Svako je morao na vreme da obavi zadatke koji se od njih očekuju u sopstvenom delokrugu kako bismo ispoštovali kratak rok projekta. Jer, budimo iskreni: nije lako završiti tako velike projekte za devet meseci. S jedne strane, svi smo dali sve od sebe, ali s druge strane, morali smo imati potpuno poverenje jedni u druge, kako na ličnom tako i na poslovnom planu. Kada svako zna šta je njegov posao i radi ga savršeno, onda će na kraju rezultat biti tu, objasnila je ona.

– A posebno je dobar osećaj kada je tvoj rad prepoznat, zaključujem, misleći pri tome na timsku nagradu koju su dobili na proslavi godišnjice. Prvo sam od Andree očekivala odgovor.

– Veoma sam se obradovala nagradi. Osećala sam se kao da sam zaista dala sve od sebe prošle godine. Morala sam da se suočim sa mnogo izazova, a često sam postizala stvari za koje nisam ni znala da sam sposobna. I osećala sam se zaista počašćenom što su i drugi to videli na ovaj način, a direktorica je takođe cenila trud koji smo uložili, rekla je Andrea. Pogledala sam Aniko.

– Taj dan je bio zaista poseban: delovao je svečano i dostojanstveno u isto vreme. Bila sam ponosna što sam deo tima: kao karika u lancu, ili deo slagalice. Timu koji je uz odgovarajuće rukovodstvo uspeo da realizuje ovako veliki projekat. Iskreno verujem da samo timski rad može biti efikasan i da svoje planove možemo da ostvarimo radeći zajedno, podržavajući i pomažući jedni drugima. Kao što verujem da je svaki član tima podjednako važan, izrazila je osećanja Aniko. Tibor je, pak, već govorio o budućnosti.

– Nagrada mi deluje kao motivacija. Često nađem sebe da kada odem kući razmišljam o tome kako da se dalje razvijamo, modernizujemo i unesemo još korisnije stvari u svakodnevni život naših zaposlenih. Za mene je najvažnije da obezbedim bolje uslove za rad. Nisam najsrećniji zbog svog individualnog uspeha, već kada je neko srećan što je dobio novi par radne odeće, ili posle 20 godina konačno uspemo da opremimo halu sistemom za klimatizaciju, ili ako već dugo vremena u blatu zaglibljeni viljuškari sada mogu voziti po izbetoniranom dvorištu... Ovo nas puni energijom i tera nas da pokušamo da izvučemo što više od onoga što imamo. Istovremeno, važno mi je i to što se sa proširenjem sadržaja trudimo da služimo mađarskoj zajednici, naglasio je on.

Što se tiče budućnosti, zamolila sam sagovornike da u jednoj rečenici formulišu šta im prvo padne na pamet kada pomenem 2025. godinu. Andrea je bez razmišljanja odgovorila:

– Nekretnine. „Mađar so” poseduje više nekretnina čija situacija nije rešena. Prema planovima, ove godine ćemo urediti osnovnu dokumentaciju za ovo, a zatim ćemo na osnovu toga zacrtati šta možemo da uradimo i koja bi ulaganja bila potrebna u ovoj oblasti.

Aniko je odmerenije odgovorila na moje pitanje:

– U finansijskom smislu, svakodnevni život će biti određen završnim računima i izveštajima za 2024. godinu do kraja februara. Posle toga ćemo uzeti zasluženi odmor, a onda ćemo sa novom snagom krenuti ka novim uspesima, odgovorila je uz osmeh.

Kao i njegove kolege iz tima, Tibor je samouvereno odgovorio: odmah je pomenuo otvaranje muzeja medija i štamparije, a zatim dodao da ne žele da služe pojedinačnim interesima.

– Takođe bismo želeli da naši zaposleni osete da smo tu i da želimo da budemo u službi saradnje i zajedništva. Želeli bismo da kontinuirano idemo napred i da „Mađar sou” damo sjaj koji zaslužuje, naglasio je pomoćnik direktora zadužen za investicije.