Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Osmočlana delegacija iz Vojvodine boravila je u četvrtak u stručnoj poseti fakultetu „Pete Andraš” Univerziteta „Semelvajs” u Budimpešti. U delegaciji su bili Atila Perpauer, vojvođanski koordinator radionica pod nazivom „Pete”, Čaba Baji, saradnik, Tamaš Košanji, referent za obrazovanje Fondacije „Laslo Sekereš”, Dolores Baranji, saradnica fondacije, kao i Hajnalka Buranj, gradonačelnica opštine Senta, dr Beata Čaki, direktorica opšte bolnice u Senti, dr Akoš Hunjadi, bolnički neurolog, i Kristina Lenđel, patronažna sestra u Domu zdravlja „Senta”.
Delegaciji je dobrodošlicu poželeo Pal Čuka, direktor istaknutog međunarodnog i nacionalnog uslužnog centra na fakultetu „Pete Andraš” univerziteta „Semelvajs”, koji je prvi predstavio jedinstven rad koji se odvija u okviru ove institucije. Kako je navedeno u njegovom uvodu, razvoj konduktivne pedagogije se vezuje za ime dr Andraša Petea, lekara i fizioterapeuta. Ovo je sveobuhvatan obrazovni sistem koji podržava ljude sa povredama centralnog nervnog sistema kroz metode habilitacije i rehabilitacije. Njegov cilj je da pomogne razvoju njihove ličnosti, promoviše razvoj društvenih odnosa i pripremi ih za istinsku integraciju. Pored fizičkog vaspitanja, ova metoda uključuje i razvoj govora i razvoj samoodržavanja. Rad dr Andraša Petea je nastavila dr Maria Hari.
Pal Čuka je u svom izlaganju napomenuo i da je konduktivna pedagogija već dobila brojne državne nagrade. Zanimljivo je, a pokazuje i izuzetan prestiž ove metode, da se vest o njenom postojanju proširila gotovo po celom svetu, a većina evropskih porodica je bila u poseti ovde. Među njima je bila i princeza Dajana, koja je uručila i jedno odlikovanje dr Mariji Hari.
Direktor je takođe napomenuo da se metoda smatra za „Hungarikum” i samo oni mogu da je podučavaju. Održavaju kontakte sa 48 zemalja širom sveta, ima mesta gde su čak osnovali i institut, negde se možda pružaju samo stručni saveti, ili terapeuti iz pedagoškog centra konduktivne terapije fakulteta „Pete Andraš” posećuju određene lokacije.
Što se tiče obuke, on je rekao da je njena specijalnost to što je 43 odsto programa praktično, a teorijski i praktični deo se smenjuju od prve godine. Imaju ukupno 33 instruktora.
On je istakao da su nakon konferencije održane u Čileu 2014. godine shvatili da Karpatski basen još nije pokriven ovim programom, pa su počeli da se šire i u ovde, vršeći skrininge, intenzivne razvojne vežbe, obuku na daljinu. Od tada, metoda je nastavila da funkcioniše sa nepokolebljivom popularnošću u mestima izvan granica matice. Uz podršku državnog sekretarijata za nacionalnu politiku vlade Mađarske, skrininzi i tronedeljni intenzivni razvojni kursevi održavaju se na nekoliko lokacija. U Vojvodini, uglavnom u Senti, Somboru i Subotici, a 2024. godine na ovoj zadnjoj lokaciji počelo se sa izvođenjem izdvojenih osnovnih studija ovog fakulteta.
Nakon prezentacije, gosti su sa direktorom Palom Čukom obišli ustanovu i stekli uvid u rad koji se tamo odvija. Erika Henič, vaspitačica-terapeut, predstavila je vrtićku sekciju u kojoj se rad odvija u nekoliko grupa: 4 konduktivne i 2 integrisane grupe, sa ukupno 75 dece. U ovom drugom, deca sa invaliditetom i zdrava su zajedno, pa će kasnija integracija biti olakšana. Pored vrtićkog vaspitanja, u još jednoj zgradi ustanove radi i škola. Rekli su da se i ovde smanjuje broj učenika smeštenih u internat, jer sve više terapeuta pomaže osobama sa problemima centralnog nervnog sistema u ruralnim sredinama. Osnovni cilj obe obrazovne institucije je priprema korisnika za reintegraciju u društvo.
Potom je delegacija, koju je predvodila psiholog-terapeut Monika Gruber, posetila još dve grupe: jednu za rani razvoj, a drugu tzv. grupu za mame, gde korisnici mogu da učestvuju u tronedeljnom intenzivnom kursu, a zatim nastave naučene vežbe kod kuće. Na kraju obilaska dobili su i uvid u rad u grupama odraslih, gde su se bavili osobama obolelim od Parkinsonove bolesti i multiple skleroze.
Poseta je završena stručnim skupom, kome je prisustvovala i dr Andrea Žebe dr Tenk Miklošne takođe. Ona je ocenila da imaju veoma dobar odnos sa regionom Vojvodine. Ona je dodala da kvalifikovani konduktivni terapeuti ne treba da razmišljaju samo u smislu homogenog terapeutskog tima, već u mnogo raznovrsnijem smislu, pa im je mesto, npr. u zdravstvu, da pomognu pri procesima rehabilitacije holističkim pristupom čiji su nosioci oni. Ona je rekla da je već uobičajena praksa u Mađarskoj da na nekim mestima konduktivni terapeut radi zajedno sa radnicima za zaštitu dece, kako bi se što pre identifikovao problem, i obezbedilo da dete dobije ranu pomoć.
Atila Perpauer je na diskusiji rekao da je veoma dobro pripadati takvom timu, postati deo ovog sistema. On je dodao da je njegovo zapažanje da je u Vojvodini veoma teško navesti ljude sa smetnjama u centralnom nervnom sistemu da dođu, pa će to što mogu biti obavešteni o postojanju ovih mogućnosti umnogome pomoći da će eventualno više ljudi doći kada konduktivni terapeuti ustanove posete Sentu ili Suboticu, a kasnije će moći da im pomognu i domaći stručnjaci.
Sastanak je zaključen u nadi skorog viđenja, što nam predstoji već prvog vikenda marta. Dekan će sa svojim timom posetiti i Sentu i Suboticu.
Nyitókép: Vojvođanska delegacija sa direktorom Palom Čukom (fotografija Nikolete Kalai Gebleš)
