Svečanim programom u novosadskom „Studiju M“ Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine obeležio je godišnjicu proglašenja kralja Svetoga Ištvana za sveca.
Foto: Andraš Otoš
Svojom prisustvom svečanost su počastvovali predsednici Skupštine Vojvodine i Pokrajinske vlade Ištvan Pastor i Igor Mirović, saradnik ambasade Republike Mađarske u Beogradu Gabor Palinkaš, šef Generalnog konzulata u Subotici Gabor Čige, pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice Mihalj Njilaš i predstavnici Saveza vojvođanskih Mađara.
Predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine Jene Hajnal je u pozdravnom govoru podsetio da je Privremeni nacionalni savet Mađara osnovan tačno pre 20 godina u Subotici, u Miloševićevom režimu, nakon bombardovanja 20. avgusta 1999. godine. U izgradnji kulturne autonomije vojvođanskih Mađara nezaboravnu i nezaobilaznu ulogu su imali političari i intelektualici Mađara u Vojvodini koji su osnovali Savet i omogućili da radi u današnjoj formi.
Hajnal je u nastavku svečanog govora naglasio važnost pomirenja, osvrnuvši se na povezujuću snagu reke hiljadama godina.
Foto: Andraš Otoš
– Dunav koji ovde protiče, hiljadama godina povezuje ljude i države, svojim trajanjem čuvar je prošlosti na ovom velikom prostoru Evrope – naveo je. - Nije slučajno da ova velika reka, kako je to naš čuveni pesnik Atila Jožef 1936. godine u pesmi o Dunavu napisao, simbolizuje pomirenje i zajedništvo naroda u dunavskoj dolini. Istorijsko iskustvo se može preispitati i bitke prošlosti mogu se smiriti i pretvoriti u spoljašnju zajednicu i unutrašnji individualni mir. Nažalost nije se tako dogodilo. Ali, mogućnost je treperila u srcu ljudi koji su želeli mir i tada i sada. To što smo ovde zajedno i što nas je toliko, može se zahvaliti upravo tome da nam smernice budućnosti određuje dimenzija prošlosti i sadašnjosti. To je Atila Jožef u jednoj pesmi kao zadatak sadašnjosti ovako formulisao: „i konačno srediti naše zajedničke stvari je naš posao; a to nije ni mali zadatak.” – rekao je predsednik Nacionalnog saveta.
Istakao je da prošlost sadrži mnogo toga, ali da tradicija Svetog Ištvana nikad ne zaboravlja grehe. Ni one koje su je osramotili, ni one zbog kojih su sunarodnici postali martiri. I dok posle svakog iskušenja iznova i iznova kaže da životu bez straha, ljudskom dostojanstvu, slobodi, ne zaboravlja oružje kojim su nedužne žrtve ubijeni i bačeni u Dunav, a ranjivi u masovnu grobnicu.
– Današnja svečanost kao deo tog „ne malog rada“ danas bi volela drugačije da vidi našeg kralja koga svugde u našoj okolini najčeće viđamo kao bronzanog i mermernog kipa, kao svečanu figuru na stranicama pozlaćenih hronika. On je državotvorac, heroj sa mitskom snagom i svetac. Ali, malo znamo o čoveku koji je svoje ukore svom sinu, princu Imreu formulisao pri kraju svog života. Jedan od njegovih ukora je glasio: „budi jak da te sreća ne bi uzdigla previše, ili da te nedaća ne bi povukla nadole“ – rekao je Hajnal i nastavio:
Na ovim prostorima ne vredi predugo tražiti u prošlosti sreću sinova bilo koje nacije, navikli smo da je nema. Ali, bilo šta da se desilo – bila su i bolja i lošija vremena – opstali smo u svim neprilikama. Preživeli smo gubitke i pohode strane vojske...Tu smo i danas, jer smo naučili da ne čekamo slepu sreću, da se ne bojimo nedaća, da ne brinemo o prošlosti jer ona više nije u našoj moći, da ne strahujemo od sutra jer znamo da budućnost možemo oblikovati još danas. Jer je „to naš posao; a to nije ni mali zadatak.” – podsetio je Jene Hajnal.
– Sveti Ištvan je verovao u međuzavisnost evropskih naroda i snagu međusobnog uvažavanja. Tražio je put mira. Njegova mađarska nacionalna svest nikada nije se podigla protiv evropskog duha. U njemu su rodoljublje i evropljanstvo bili povezani – istakao je predsednik Nacionalnog saveta.
– Naši preci su zaista znali kakav je osećaj pripadniku zajednice koja je ugrožena bitu opstati na ovim prostorima i kako mogu da pronađu domovinu svugde među onima koji pričaju istim maternjim jezikom. Mnogi od njih su prošli svet i u svim krajevima sveta su se sreli sa Mađarima, komšijama druge nacionalnosti i sa prijateljima. Ali, bez obzira na to da li su se vratili, ili ne, jedina domovina im je ostala rodna gruda. Na našem nacionalnom prazniku za sve nas tražim tu ljubav, vernost, zajedništvo i povratak domovini citirajući Ferenca Kelčeija „Domovina ispred svega“ – zaključio je Jene Hajnal.
Foto: Andraš Otoš
Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović je izrazio zadovoljstvo da je u prilici i ove godine da pozdravi prisutne i u ime Pokrajinske vlade i lično ime čestita praznik Sveti Ištvan koji se od prošle godine i zvanično svečano obeležava u Vojvodini.
– Zadovoljstvo mi je što i ovaj praznik obeležavamo u kontekstu izvanrednih odnosa naših dvaju naroda. I da posebno podvučem ponos što svi mi koji smo večeras ovde pripadamo generaciji političara, ali ne samo političara koja je pre nekoliko godina, imala mudrosti, hrabrosti i odlučnosti da se suoči sa svim, često veoma bolnim istorijskim istinama koje su decenijama opterećivale odnose Srba i Mađara – rekao je Mirović.
Naglasio je da su u tome posebnu ulogu imale dve političke organizacije Savez vojvođanskih Mađara i Srpska napredna stranke koje su stavili tačku na prošlost i okrenuli se budućnosti, zajedništvu i vrednostima koje spajaju i prema ideji bratstva i jednakosti.
– Naša saradnja u Skupštini autonomne pokrajine Vojvodine i Pokrajinskoj vladi, ali i u lokalnim samoupravama širom Vojvodine, ušla je evo, u četvrtu godinu, a njene ključne reči i dalje su poverenje, iskrenost i međusobno uvažavanje – rekao je predsednik Pokrajinske vlade.
– U svom pozdravnom govoru Mirović je naglasio da dinastija koju personifikuje Sveti kralj Ištvan pre skoro jednog milenijuma udarila temelje mađarske državnosti, nešto kasnije to je uradila i srpska dinastija Nemanjića. Zato, naveo je Mirović, i danas treba spomenuti da su se naše dinastije u tom vremenu bile na istoj hrišćanskoj strani u prelomnim trenucima.
Mirović je istakao da je Pokrajina vodila politiku konkretnih dela. Obnavljala je škole, bolnice, puteve i pruge, pomagala privrednicima da zaposle naše građane koji žele da ostanu u svojoj zemlji.
– A jedno od najvažnijih bilo je obećanje da ćemo voditi računa o manjinskim zajednicama, ne rečima, nego delima, projektima, finansijama, jednom rečju programima, svim snagama i sredstvima koje imamo – istakao je Mirović.
U okviru manifestacije su sveštenik Čaba Paško, reformatski bački dekan Atila Oros i zamenik biskupa Evangelištičke crkve Gabor Dolinski osveštali novi hleb. U svečanom programu su nastuplili glumci Kamerne scene mađarskog pozorišta u Senti Timea Lerinc i Zoltan Devavari, novosadski franjevački omladinski hor „Kapistran“ i Kulturno umetničko društvo Petefi Šandor iz Novog Bečeja uz orkestar „Fokos“ iz istoimenog mesta.
