Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Nova godina je donela i nešto novo u pozorišni život. O drugoj polovini sezone, predstavama, novim produkcijama, gostovanju, daljim planovima, dobrim i lošim vestima razgovarali smo sa Andorom Kovačem Nemešom, novim umetničkim direktorom mađarskog ansambla Narodnog pozorišta Subotice:
– Što se tiče nastavka sezone, morali smo brzo da reagujemo, ali smo našli pravo rešenje. Odlučili smo se za predstavu jednog mladog vojvođanskog autora. Predstava Zoltana Rokuša „Tyúklétra, avagy mi csorog a nyakunkba (Sedala za koke, ili šta li nam to zapravo curi niz vrat)” jedan je od nagrađivanih dela sa našeg dramskog konkursa pre nekoliko godina. Ovo će biti prva ovogodišnja premijera koju ćemo održati 1. marta. Probe su već u punom jeku, reditelj predstave je Šandor Laslo, koreograf Đerđ Virag, a scenograf i kostimograf Peter Ondrašek. Ovo je vojvođanska priča, uz živu muziku, za nas i o nama. Nadamo se da ćemo sa ovim dobro započeti godinu.
Naša druga premijera, sa kojom ćemo zatvoriti sezonu, planirana je za prvu polovinu maja. Reč je o drami Martina Mekdonaha „Divlji zapad”, irskoj priči sa četiri lika, rekao bih da je jedno zabavno delo za omladinu. Svako ko je upoznat sa radom ovog autora sigurno će znati koja su dela karakteristična za njega.
Što se tiče sledeće sezone, već smo počeli da organizujemo događaje oko dana vojvođanske mađarske drame. Ove godine bismo malo promenili njenu strukturu, što bi zapravo uticalo na sam konkurs dramskog takmičenja. I ovoga puta se veoma radujemo dramama vojvođanskih autora, ali bismo želeli da odredimo nešto raniji rok za predaju, kako bismo tokom leta imali vremena da ove radove pripremimo i pažljivo pročitamo. Nadamo se da ćemo dobiti mnogo dramskih dela. Polako smo počeli da pregovaramo i sa direktorima naših pozorišta oko mini-festivala, kako ja zovem ovaj niz događaja, jer se na njemu pojavljuju naša mađarska pozorišta u Vojvodini. A pošto mađarski ansambl Narodnog pozorišta Subotice ove godine puni osamdeset godina, obratili bismo pažnju i na ovo. Svakako planiramo nesvakidašnji gala događaj, a to bi moglo da bude i premijera.
Planirali smo premijeru i za decembar. Ovu predstavu će svakako režirati Olja Đorđević, ona je glavna rediteljka našeg pozorišta, a njen zadatak je da svake sezone režira po jednu predstavu za oba ansambla. Sa sjajnim osećajem režira krimi komedije, a zamolio bih je da uradi jednu od tih, čuli smo od Andora Kovača Nemeša, od koga smo takođe saznali da još nekoliko predstava ostaje na repertoaru.
– „Crni Petar”, „Ne mogu da živim bez muzike”, „Tartif”, pa i „Ljubav”. Oduševljen sam što sa velikim uspehom izvodimo „Ljubav”, prošli put je sala bila puna i sjajan je osećaj. Sjajno je igrati pred punom salom, a tako je dobro kada se na publici vidi da voli predstavu. Budućnost predstave „Képzelt riport (Imaginarna reportaža)” je, međutim, neizvesna jer je reč o veoma skupoj produkciji. S jedne strane sarađujemo sa mnogim spoljnim saradnicima, a sa druge strane, naše pozorište nema odgovarajuću tehničku opremu za ovu predstavu, pa smo ga iznajmili za premijeru. Ova predstava je pripremljena već za novu zgradu. Što se tiče zgrade, imamo upotrebne dozvole, ali se još čeka. To je ogromna zgrada i prilično je skupa za održavanje. Planiranje ovoga je u toku i do tada ne možemo da pređemo u njega. Dakle, dok ne bude zvaničnih informacija o našem preseljenju, sve naše predstave pripremamo za scenu Jadrana. A kada dođe red da tamo igramo predstave, svakako ćemo na vreme obavestiti publiku, rekao je Andor Kovač Nemeš.
U nastavku razgovora smo o programu, konceptu i operativnim smernicama pitali novog umetničkog direktora:
– Što se tiče pozorišnih predstava, želeo bih jedan otvoreniji repertoar prema zabavnim sadržajima. Uvek smo vodili računa o publici, ali najviše smo se fokusirali na ozbiljnije komade festivalskog karaktera. Želim da preokrenem ovo. Za vreme vođstva Friđeša Kovača i Zoltana Mezeija postojala je dobra struktura koja se obraćala svim slojevima društva. Mi smo narodno pozorište i moramo da se obraćamo svima. Ja bih to podstakao, da imamo omladinske nastupe i muzičke produkcije, ali ne smemo zaboraviti ni na ozbiljnije komade i klasike. Ovo možda zvuči nemoguće, ali barem vredi pokušati. Početak će svakako biti pun meteža i začkoljica, ali nisam sam u ovome. Ansambl želi da pomogne, a takođe mogu da se obratim i drugim stručnjacima za pomoć. Zahvalan sam, između ostalih, i Šandoru Laslu, koji je, uprkos zauzetosti, preuzeo zadatak da režira prvu predstavu u ovoj godini.
I nadalje ću se truditi da pozivam najbolje reditelje koji se ističu u svojim žanrovima. Definitivno računam na njihove ideje i koncepte i otvoren sam za njih. U isto vreme, ako imam dobru ideju, možemo da razgovaramo i o tome. Želim da bude dobro i za reditelje i za glumce. Važno mi je da se pozorišni ansambl oseća dobro. Od glumca sam napredovao do umetničkog direktora, i znam kako je biti u ansamblu. Znam i kako je sve saznati u poslednjem trenutku. Želim da izbegnem ovo. Ako se ansambl oseća dobro, to je dobro i za predstavu. I ja ću raditi na ovome. Naravno, teško je postići da sve bude dobro za svakoga, ali je važno da saslušamo jedni druge i da težimo ka tome što je više moguće.
Želimo da se vratimo i gostovanju, kako bi naše pozorište stiglo ne samo do Kišvarde, već i da bi smo predstave prijavili na što više festivala. Mi bismo kreirali produkciju na način da se može putovati sa skoro svakim od njih, i da bude izbora. Takođe želim da imamo repertoar koji je otvoren za zabavne sadržaje, kako bismo mogli da gostujemo sa više od samo jedne određene pozorišne prestave. Bilo bi dobro i kada bismo s vremena na vreme doveli publiku u Suboticu. Možda čak i iz perspektive uštede, a ovo bi takođe bilo jedno novo iskustvo za mnoge. Trudimo se da obratimo pažnju na sve, ali propusta će sigurno biti. Ono što je pre svega važno jeste da vratimo publiku u pozorište, ali imam i loše vesti u vezi ovoga. Karte su poskupele od 1. februara. Malo sam tužan što se to nije desilo postepeno, već je odmah udvostručena pređašnja cena. Ulaznice za premijeru sada koštaju 1.200 dinara, za predstave 1.000 dinara, a snižene 500 dinara. Ipak, voleo bih da postignem da možemo ranije najaviti naše repertoar. Ne dozvoliti da se tek krajem meseca otkrije šta će se dogoditi početkom sledećeg. Ovo bi bilo dobro za sve, radimo i na tome, i biće jasno šta i kako može da se to sprovede, mogli smo čuti od Andora Kovača Nemeša.
Nyitókép: (fotografija Melinde Lukač)
