Već je bilo nekoliko teorija o tome zašto odjednom toliko intelektualaca napušta Pokret slobodnih građana, na čelu sa nekadašnjim ombudsmanom Sašom Jankovićem. Pored činjenice da neki „nezavisni” analitičari posmatraju događaje sa osmehom na licu, drugi skoro plaču za opozicionim pokretom koji je imao viziju i daju „analize” kada se od njih zatraži komentar, te se u komentarima vide jasne i prihvatljive tačke gledišta.
Mora da bude prihvaćeno: mnogi napuštaju pokret zato što jednostavno nisu pronašli svoje mesto, svoja interesovanja i računicu. Ovo je sasvim normalno za relativno novu političku organizaciju: mnogi stoje u redu jer imaju određena očekivanja o samom pokretu, sopstvenom učešću i svakako lideru pokreta. Ako postoji neki problem sa nekim od ovih elemenata, slobodna odluka svakoga je da ostane, adaptira se ili da pokuša da promeni situaciju ili jednostavno odustane jer ne želi da sprečava rad, ili vidi novi način ostvarivanja sopstvene moći. Takođe je mogla da se čuje ideja da je šef organizacije sanjao o preterano demokratskom telu, nečemu što ne bi moglo da postoji i preživi na srpskoj političkoj sceni. Ne mogu se svi podjednako usmeriti na istu ideju, neizbežno je da neki ljudi budu nezadovoljni i da odu. Zatim postoji i rešenje koje je prihvatljivo za mnoge: Janković pokušava da Pokret postavi na diktatorsku osnovu, upravo onako kao što članovi organizacije kažu da je režim Vučića izgrađen, a u takvim okolnostima bolje je pozdraviti se sa organizacijom.
Nedavno su advokat Božo Prelević i pozorišni reditelj Kokan Mladenović napustili PSG. Odlazak Prelevića je takođe važan jer mu je povereno stvaranje Opštinskog komiteta Beograd, ali je takođe igrao značajnu ulogu u uspostavljanju dvanaest drugih komunalnih organizacija. Zaista, to je stvar unutrašnje intervencije kada neko napusti mesto gde mu je poveren najvažniji posao. Nije komentarisao mnogo svoju odluku, rekao je samo da je osnovao lokalne komisije Pokreta, svoj posao je završio i odlučio je da ode. Što se Mladenovića tiče, kratko je rekao da on nikad nije ni bio previše aktivan. Ovom izjavom je zatvorio poglavlje o svojoj odluci, ne povredivši one koji i dalje vide budućnost u Jankovićevom opozicionom taboru. Pozivajući se na privatne razloge, Goran Marković i Aida Ćorović su napustili listu novoizabranog predsednika, iako nisu napustili Pokret, nastavili su sa svojim aktivnostima na drugim pozicijama. Pre toga, organizaciju su napustili Dušan Teodorović, Srđan Škoro, Tatjana Vojtehovski, Milica Kralj, Zoran Ivošević i drugi.
Bez obzira na razlog za brzo pokretanje PSG-a u to vreme, ovo je podsećanje na mnoge događaje Liberalne demokratske partije pre mnogo godina, kada su mnogi intelektualci sa značajnim ulogama odlučili da istaknu greške predsedavajućeg Čedomira Jovanovića, bez daljih javnih aktivnosti. Međutim, postoje i značajne razlike. LDP je tada imao veliki broj izbora, postigao je značajna dostignuća u prošlosti, došao je do donošenja odluka na različitim nivoima državnog aparata, mada nije mogao da dostigne preko 5-8 posto. U tome nije uspeo ni kasnije, ali je i dalje prisutan u politici i parlamentu. Pokret slobodnih građana ovo ne može reći o sebi. Prvi veliki izazov jesu prolećni izbori na lokalnom nivou, koji nemaju dobrih izgleda ako se već na startu gubi toliko krvi. Promena moći između Srbije i Beograda bi takođe bio cilj opozicije, ali se ideja teško mogla realizovati, čak i da postoji plodna saradnja između sličnih opozicionih stranaka.
