Poljoprivredna radna grupa će u toku današnjeg dana završiti izradu mapa na kojima su naznačena zemljišta u državnoj svojini. Kao što je rekao Šimon Ostrogonac, član gradskog saveta zadužen za poljoprivredu, radna grupa je morala da pregleda, pojedinačno, 25 hiljada podataka, a u protekle dve nedelje su se bavili samo ovim zadatkom.
Država je početkom godine poslala gradu listu parcela u državnom vlasništvu koje ove godine mora dati u zakup, a na listi je bilo skoro šest hiljada površina koje nisu obradive i koje su u većini u privatnom vlasništvu, pošto se na posedu nalazi nečije dvorište ili neki objekat. To se moglo desiti samo zato što je država osamdesetih godina prošlog veka jednim potezom pera oduzela od građana dvorišta za koje su dobili samo pravo korišćenja, a taj se propis nije menjao od tada. Sada je najjeftinije i najjednostavnije izvršiti konverziju. Ima, međutim, građana koji ni ne znaju da se njihovo dvorište vodi kao zemljište u državnoj svojini.
- Radi se o 5 ili 6 hiljada privatnih parcela koje nisu prepisane u privatno vlasništvo. Ako ove parcele fizička lica ne prepišu, podaci će se svake godine pojaviti kao površine koje se potencijalno mogu dati u zakup, iako to nije tako. Cilj je da svaku površinu, bilo da se radi o fudbalskom stadionu, groblju ili trgu, prepišemo, što možemo uraditi, a privatna dvorišta mogu prepisati samo fizička lica, vlasnici koji se sada vode kao korisnici. Naša ideja je da nakon što budemo gotovi sa mapama, iste postavimo u mesne zajednice kako bi svako mogao da proveri „stanje“ svog dvorišta. Bilo bi važno rešiti ovu situaciju jednom za svagda, no, sve to zavisi samo od nas i većim delom od građana. Od sledeće nedelje ćemo postaviti mape na kojima će se crvenom bojom označiti parcele kod kojih nije izvršena konverzija. Sa katastrom smo već kontaktirali, biće osigurani potrebni formulari koje građani mogu da popune na licu mesta, da ne bi morali putovati zbog toga iz Bačkih Vinograda, Čantavira ili Bajmoka, a time najpre želimo olakšati ceo proces. Taksa će biti samo 300 dinara umesto dosadašnjih 8 hiljada – objašnjava Ostrogonac.
Postavlja se pitanje zbog čega se korisnici ne preinačuju u vlasnike istim potezom pera kako je to zakonom urađeno osamdesetih godina. Nadležni objašnjavaju da je skupština mogla doneti zakon po kome bi katastar automatski prepisao ova zemljišta, ali se to nije desilo. „Dobili smo ovakvo uputstvo, a mi možemo postupiti samo na osnovu njega“ - kaže Šimon Ostrogonac.
Problemi će početi kada neko ove kuće, parcele, nasledi i kada iste neće moći da preipiše na svoje ime, pošto dvorište nije njegova svojina već državna. Vlasnicima će stvoriti velike probleme, te zbog toga se ova pitanja sada moraju urediti.
Najveća teritorija gde se konverzija nije izvršila je Čantavir.
- Skoro u celom selu nije izvršena konverzija; celo selo je naznačeno crvenom bojom. Manji problem je u Bačkim Vinogradima gde se selo organizovanije gradilo, ne zbog toga što su tamo ljudi bili pametniji nego zbog toga što su tamo zemljišta u privatnom vlasništvu proglašena građevinskim zemljištem. Problem se pojavljuje tamo gde su zemljišta u državnom vlasništvu proglašena za građevinsko zemljište, pošto ove površine do dana današnjeg u katastru figuriraju kao državno zemljište – objašnjava Ostrogonac.
Trenutno ne postoji krajnji rok za konverziju.
- Ovo je dobra prilika, koja se neće ponoviti, ne treba da se plati mnogo i ne mora se putovati.
Na naše pitanje, u kojoj meri ova konverzija može povećati porez određenog domaćinstva, Ostrogonac je odgovorio:
- Dobro je to pitanje. Sigurno da kod većine neće povećati porez, pošto građani na teritoriji Subotice već drugu godinu plaćaju porez na imovinu, veoma je verovatno da su i do sada plaćali za ove površine i objekte, jer su prilikom utvrđivanja poreza ove površine označene kao svojina, a danisu znali da se radi o državnoj svojini, za koju zapravo nisu ni imali obavezu da plaćaju porez.
