Ovaj program ima za cilj razvoj poljoprivrede i odnosi se na period od 2014. do 2020. godine. Srbija je prihvatila ponudu za tender za koji su nadležni Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo za očuvanje životne sredine. Prema planovima, svake godine će biti objavljen poziv u cilju dobijanja subvencija za deo finansiranja. Kada se radi o ovakvim programima, oslanjamo se na povezivanje jer Srbija u većeni slučajeva kasni sa implementacijom programa, jer nije uspostavljen kontakt sa organima uprave koji se bave poslovima vezanim za EU. Ne uspevamo uprkos činjenici da desetak godina unazad uporno slušamo o tome kako je naša zemlja u procesu pristupanja EU- administraciju smo umnogome nasledili od bivše Jugoslavije. Očigledno, to se ne smatra dovoljnim. U slučaju Srbije, pomoć od 230 miliona evra bi rešio problem mnogim domaćim proizvođačima, domaćinstvima i kompanijama. Cilj ovog programa nije da se bavi problemima peživljavanja već da doprinese širenju poslova i poveća mogućnosti investicije.
Program će početi u sektorima 101, 103 i 302. Prvi se bavi širenjem poslova na farmama, drugi na poljoprivrednim dobrima i ribnjacima, a treći na razvoj privatnog posla uz smanjene rizike. Iznos pomoći se razlikuje, ali obično iznosi od 50 do 70 odsto. Donacija je između 10 hiljada i dva miliona evra, u zavisnosti od toga šta je potrebno za investiranje kao bi se postigli kvalitetni rezultati. Uz pomoć IPARD II programa razvijaće se poljoprivreda, industrija mesa i mlečnih proizvoda, uzgoj voća i povrća, oblast organske proizvodnje, a cilj programa je i seoski turizam i zadršavanje mladih ljudi u svojim mestima.
Početak na jesen
Kašnjenje Ministarstva poljoprivrede je ono što će odrediti ovaj IPARD II program, a rad je poveren grupi ljudi koja će moći napiše, kritikuje i obračuna trošenje novca na putu ka Evropskoj Uniji.
Prema mojim saznanjima, 2015. godine 26. januara je od Beograda zatraženo da se spremi uredba o usmeravanju sredstava. Nažalost, za dve godine nisu uspostavili odgovarajuću administraciju- rekao je za naš list Mikloš Nađ, predsednik Vojvođanskog agrarnog udruženja.
Prema dosadašnjim informacijama, krajem 2017. godine će se početi sa ispunjavanjem programskih ciljeva, te se nadamo da će ova godina doneti očekivane ishode.
Nije tako strašna stvar
Proizvođači primarnih poljoprivrednih materijala, porodični biznis i industrije koje se bave obradom useva žele da uhvate korak sa Evropskom Unijom, da ispune zahteve do momenta pristupanja Uniji.
Poizvođači treba da znaju da su IPARD tenderi u skladu sa standardima EU, za nabavku nove opreme se uzima vrednost bez PDV-a. Mali poljoprivrednici se takođe mogu javiti na konkurs ako imaju plan za razvoj na više godina. Za početak, treba pripremiti plan projekta koji će biti dostavljen Ministarstvu u pisanoj formi. Kada se odobri zahtev tek onda može da se krene sa sprovođenjem investicionih planova. Vodite računa da sve uradite u skladu sa odobrenim planovima kako bi se vration uloženi novac. To može biti i polovina od ukupnog iznosa, tako da nije mala suma. Nije tako strašna stvar kao što se u početku činilo. Sindikat se trudi da prilikom izrade programa mogućnost zloupotrebe svede na minimum- dodao je Mikloš Nađ.
Nismo učili na tuđim greškama
Gvoreći o državama članica Evropske Unije, ni one nisu u početku uspešno realizovale IPARD program. Iste ove probleme su imale i ostale države. I one su prošle kroz iste procese, pravile iste greške, kasno pokretale program. Žao nam je što nismo uspeli da naučimo iz njihovih grešaka. Očekujemo da se da podsticaj razvoju domaće privrede. Usevi su održivi. Ako se uzme u obzir da domaće subvencije čine petinu, šestinu donacije iz EU, onda možemo biti sigurni da će i nadalje biti tako, te će umeti da skoriste ponudu- istakao je predsednik Poljoprivrednog udruženja dodajući da mnogi ljudi već imaju prethodna iskustva sa programima zahvaljujući „Prosperitati” konkursima.
Kaže da ne vidi velike šanse da se neiskorišten novac ponovo stavi na raspolaganje domaćoj poljoprivredi nakon 2020. godine jer se u Evropskoj Uninji poštuju rokovi i nema „produžetaka” o čemu svedoče iskustva drugih zemalja.
