U sredu je dr Balint Pastor, vršilac dužnosti predsednika Saveza vojvođanskih Mađara, koji je dobio ovo ovlašćenje od saveta stranke dan nakon smrti Ištvana Pastora, za naš list govorio o očuvanju političke zaostavštine, o političkoj sukcesiji i navodnim unutarstranačkim sukobima. Pored toga, bilo je reči o decembarskim izborima, sloganu stranke, ispunjenim obećanjima i planovima koji još nisu realizovani.
• Ostali ste bez oca, ali ste istovremeno, kao potpredsednik SVM-a, ostali i bez predsednika stranke. Sada sedite u bivšoj kancelariji Ištvana Pastora i prvi put dajete intervju na mestu gde je ranije on toliko puta razgovarao sa medijima. Koja osećanja i misli naviru u vama?
– Dvostrukost gubitka oca i predsednika stranke, kao i lidera zajednice, rezultirala je time da praktično nisam mogao ni da počnem da ožalim svog oca, pošto je odmah počela izborna kampanja. Moj otac je umro 30. oktobra, a izbori su raspisani 1. novembra. Dan posle očeve smrti morao sam da uzmem barjak u ruke, jer da SVM nije doneo odluku o licu vršioca dužnosti predsednika stranke, ne bi mogao da učestvuje na izborima. Ovo je ljudski strašno teško. Vidim da se mnogi ljudi osećaju isto, nedostaje tolikim ljudima, i mnogi su tek sad shvatili koliko je on bio jedna izvanredna ličnost i kao čovek i kao političar. Nemerljivo je teško sedeti u njegovoj kancelariji. Da SVM uspešno učestvuje na izborima i da vojvođanski Mađari ne ostanu bez efektivnog zastupanja u narodnoj skupštini, morao sam da preuzmem njegov posao. Međutim, nisam seo u njegovu stolicu.
Evelin Peševski i dr Balint Pastor (Foto Edvard Molnar)
– Mi sedimo ovde u njegovoj kancelariji, ali ja sam u fotelji u kojoj sam uvek sedeo kada smo pričali o poslovima zajednice i stranke. Stalno imam osećaj da se to nije dogodilo i da može ući u ovu prostoriju u bilo kom trenutku. Ne osećam ovo samo ovde. U utorak, kada smo predali izbornu listu u Beogradu, prošao sam kroz veoma teških dvadesetak minuta, pošto je on uvek bio sa nama ovim prilikama. Inače, prvobitno smo hteli da počnemo da prikupljamo potpise pristalica 3. novembra, jer nismo hteli da zamaramo ljude takvim stvarima na Dan svih svetih i Dan mrtvih. O tome smo razgovarali sa njim, pošto smo praktično do poslednjeg dana razgovarali o strateškim pitanjima, a on je odobrio i izbornu listu.
• U kakvom stanju je stranka, pošto se stiče utisak da je mnogima bio gotovo očinska figura, posebno mlađoj generaciji članova stranke?
– Uvek sam govorio da na neki način imam mnogo braće i sestara. Kao što sam ja, kao malo dete – ali i kasnije –, i drugi u stranci su želeli da se povinuju njemu i da opravdaju njegova velika očekivanja. Stranka mora da bude u dobro. Jer ne možemo sebi dozvoliti da ugrozimo njegovo veliko životno delo. Živimo u vremenima u kojima svi sve preispituju. Ne govorim samo o našoj zajednici ili politici, to je svojstveno svakom društvenom pitanju, pre svega zbog društvenih mreža. Istovremeno, vidim da niko ne dovodi u pitanje činjenicu da su mnoge dobre stvari koje su se desile mađarskoj zajednici u Vojvodini u protekloj deceniji rezultat njegovog rada. S druge strane, ako SVM ne bi bio jedinstven, i u ovoj teškoj situaciji ne bi jedinstveno nastupao, ili ako ne bi radio svoj posao na isti način kao da je predsednik stranke još uvek on, onda bi sve to moglo biti ugroženo. Neuspeh na izborima sve čini relativnim. Dakle, ne možemo sebi da dozvolimo luksuz da 17. decembra ne postignemo rezultat kojim bi se ponosio. Po mojoj proceni, članstvo SVM-a to u potpunosti razume, isto kao i mađarska zajednica u Vojvodini. Priznanje za njegov rad je i činjenica da smo u roku od nekoliko sati umesto potrebnih 5.000 uspeli da prikupimo 11.355 potpisa simpatizera, više nego ikada ranije. Ljudi su dolazili, stajali u redu i želeli da aktivno daju svoj doprinos listi. Naravno, bilo je raznih spekulacija u prvih par dana. Mora se jasno reći da je stranka jedinstvena i da funkcioniše. Funkcioniše zato što, kao što smo to rekli više puta na sednicama organa stranke, mi sve radimo isto kao što bi to on radio. Javnost će moći to da vidi tokom kampanje. Takođe treba jasno reći da stranka ima vršioca dužnosti predsednika, da sam ja zamoljen od strane saveta SVM-a da vodim stranku. To znači da do sledeće izborne skupštine, vršilac dužnosti predsednika SVM ima ista ovlašćenja i snosi istu odgovornost kao i predsednik izabran na skupštini stranke. Kasnije ćemo unutar stranke odlučiti kada ćemo održati izbornu skupštinu. Ne postoji odredba u vezi sa datumom održavanja. U ovom trenutku, pre svega, moramo se fokusirati na što bolji učinak na izborima, nakon čega će gotovo odmah početi kampanja za lokalne izbore. Kada nijedna kampanja više ne bude aktuelna, tada ćemo održati izbornu skupštinu.
• Pomenuli ste i ogromnu političku zaostavštinu Ištvana Pastora, koju su pomenuli i visoki državni zvaničnici Srbije i Mađarske kada su se pretprošle subote opraštali od njega. Viktor Orban je naveo, da su iz zgrade koju su sazidali Mađari i Srbi, izvukli najjaču potpornu gredu, dok je Aleksandar Vučić izrazio nadu da niko neće uništiti ono što je on izgradio. Kako se mogu sačuvati pomenute i druge simbolične strukture?
– S tim u vezi, želim da istaknem da već samo za sebe govori, ko je sve držao govore na njegovom oproštaju i šta je rečeno u govorima. Bez razmišljanja su prihvatili poziv i došli i Viktor Orban i Aleksandar Vučić, kao i Kelemen Hunor iz Kluža. Ovo je velika stvar, kada se radi o šefovima vlada i država, jer su morali da reorganizuju svoje programe. Sada, tokom i nakon izborne kampanje, možemo da sačuvamo i da se brinemo o njegovoj političkoj zaostavštini, tako što ćemo se baviti politikom u skladu sa njegovim principima. Da budemo stalno među ljudima, da budemo pošteni, da slušamo svakoga, da težimo kompromisu, ali da istovremeno budemo čvrsti i da se držimo principa koji služe napretku vojvođanskih Mađara – to su bila njegova načela. Kako je rečeno na njegovom oproštaju, nikada nije stavljao naglasak na razne političke funkcije. I sam je mogao da bude na bilo kojoj funkciji – iako je više puta govorio da za njega ne postoji veći ponos od toga da bude predsednik pokrajinske skupštine. Prošle godine, na konsultacijama pre izbora vlade, napomenuo je i da bi, da je rekao da želi da bude ministar odbrane, tu funkciju dobio bez odlaganja, ali je mogao da bude i premijer i ministar spoljnih poslova ove zemlje. Za njega su, međutim, projekti važni za zajednicu bili neuporedivo značajniji od bilo koje druge funkcije, kao što su naprimer proširenje puta Male Pijace–Ludaš ili završetak puta Ostojićevo–Jazovo, u skladu sa koalicionim sporazumom zaključenim sa Srpskom naprednom strankom.
NEMA BORBE ZA SUKCESIJU
Po mnogima, gotovo se podrazumevalo da će vam vođenje stranke biti povereno, između ostalog, i zbog vašeg iskustva, popularnosti i vezanog socijalnog kapitala. Ipak, postoje i mišljenja da je u konkretnom slučaju reč o dinastičkom funkcionisanju, što je nespojivo sa demokratskim principima. Šta mislite o ovim stavovima?
– On, ali i ja sam već naveo, da smo i on i ja politički i socijalno imali štete koje su proistekle zbog veze oca i sina. Mislim da i roditelji i deca mogu da shvate kakav je osećaj kada neko ne može javno da hvali sopstvenog oca ili dete, jer bi to mnogi doživeli kao nešto neukusno. Potpredsednik SVM sam postao tek 2019. godine, pošto sam mu prilikom prethodnih izbornih skupština rekao da ne treba ja da budem potpredsednik, jer znam da bi to bilo neprijatno za oboje. Sada se dogodilo ono što se dogodilo. Prema Statutu SVM-a, samo jedan od tri potpredsednika može biti vršilac dužnosti predsednika do sledeće izborne skupštine. Savet SVM-a je jednoglasno – prisustvovalo je 47 od 50 članova – zauzeo stav da je moja ličnost garancija da možemo da nastavimo sa radom. Verujem da nije bilo ovih veoma bliskih porodičnih veza, onda najverovatnije ne bi niko ni doveo u pitanje ovu odluku. Poslednjih nekoliko godina je bilo strašno teško zbog ove uloge oca i sina. Ne zato što je među nama bilo razmimoilaženja, jer ih nije bilo, već zato što su neki ljudi unutar stranke, a dosta njih van stranke, stalno pokušavali da nas suprotstave. Utrošilo je mnogo naše energije da se bavimo ovim interno, ali i u odnosu prema jedno drugom. Uvek smo znali da možemo u potpunosti da verujemo jedno drugom i normalan odnos između oca i sina je ostao, mada nismo jedno drugog posmatrali pre svega iz ovog potonjeg aspekta, pošto su njegov život bili vojvođanski Mađari i SVM, a ja sam odrastao u tome, i tako mi je posao uvek bio na prvom mestu.
• S vremena na vreme se pominju i određena imena, sa kojima se, prema našim informacijama, vodila borba oko sukcesije. Takvom osobom se smatra, na primer, Balint Juhas, jedna druga istaknuta ličnost mlađe generacije rukovodstva SVM-a. Ima li sukoba unutar stranke?
– Rekao sam na sednici saveta da mogu da radim sa svima i da računam na svakoga. Takođe sam jasno naveo sa kim predsednik i ja posebno blisko sarađujemo dugi niz godina, a sa kim imamo skoro bratski odnos. To su Balint Juhas, Arpad Fremond i Elvira Kovač. Oni pripadaju najužem krugu. Takođe sam na sednici saveta jasno stavio do znanja, da neću dozvoliti nikome da ima veći uticaj na donošenje odluka na različite neformalne načine, nego što bi to inače bilo moguće po funkciji. Nezamislivo je da će se razviti borba za prevlast između Balinta Juhasa ili bilo koga drugog i mene. Kao i uvek u prošlosti, i ubuduće će članstvo SVM-a odlučivati ko će biti predsednik stranke, a ne neko sa spolja.
• Kad god se bude održavala izborna skupština, da li ste zainteresovani da vodite SVM kao njen izabrani predsednik?
– Za mene je uvek bilo važno da ne budem „samo” političar, odnosno da politika ne treba da bude neka iznuđena karijera. Zbog toga sam i završio doktorat, i zato se fokusiram i na svoju univerzitetsku nastavničku karijeru. U svakom trenutku bih mogao da kažem da je posle 20 godina života u politici dosta bilo, neka dođe neko drugi i nek radi. Ali nisam tako vaspitan. Trenutno mi je teško da zamislim da radim isključivo kao univerzitetski profesor, ili, na primer, za godinu i po dana, kada se uprazni mesto u Ustavnom sudu, da kao pravnik u oblasti ustavnog prava postanem ustavni sudija, čime bih sebi stvorio jedan lep i lagodan život. Ako u SVM-u misle da možemo uspešno da funkcionišemo u ovoj postavci, onda ponavljam, nisam vaspitan da bežim od posla i odgovornosti. Međutim, za sada se fokusiram na jedan takav izborni rezultat 17. decembra, na koji bi i Ištvan Pastor bio ponosan.
SISTEMATSKI RAD
• Za našeg predsednika, za našu zajednicu, za budućnost! – ovo je naziv republičke izborne liste SVM-a i izborni slogan stranke. Šta ste hteli da poručite sa ovim?
– Isti slogan će biti i na pokrajinskim izborima. Kao što sam već pomenuo, izborna lista kandidata je sastavljena na osnovu odobrenja sa njegove strane, a isto se može reći i za izborni program. Kako vreme odmiče, možemo biti sve ponosniji što je SVM jedna od retkih političkih partija koja ima predizborni program. Zbog njegove smrti, morao je da se promeni samo jedan element, a to su naziv izborne liste i slogan. Znamo da je u Srbiji običaj da se u nazive lista upišu imena partijskih lidera, ali posle njegove smrti njegovo ime nije moglo da bude uvršteno u naziv liste. Ni ostali članovi rukovodstva stranke ni ja nismo želeli da se u nazivu liste pojavi moje ili bilo čije ime. To je i razlog zašto smo se zahvalili na ponudi, ali nikoga nismo delegirali na mesto predsednika pokrajinske skupštine. Video sam zlonamerne komentare o delu slogana „za našeg predsednika”, jer svako jutro između 4 i 5:30 počinjem dan pregledom učinka raznih tabloidnih portala iz prethodnog dana. Želeo bih da bude jasno da pod našim predsednikom podrazumevamo Ištvana Pastora, a ne nekog drugog. „Za našu zajednicu” je nekako dato po sebi, jer je on delovao u interesu zajednice. A pod rečju „za budućnost” podrazumevamo da želimo da radimo za budućnost vojvođanskih Mađara, Vojvodine, Srbije i srpsko-mađarskih odnosa. Pre nekoliko dana zamolio sam građane, da oni koji poštuju životno delo Ištvana Pastora, glasaju za SVM 17. decembra. Na ovo se odnosi i izborni slogan.
• Šta je naglašeno u izbornom programu koji se može pročitati i na sajtu stranke?
– Program karakterišu isti elementi kao i poslednjih 15 godina, poput pitanja javne bezbednosti i borbe protiv ilegalnih migracija. Još je doživeo, da je ono o čemu je on stalno pričao i vodio pregovore, odnosno da cela aparatura organa snaga bezbednosti bude prisutna na našim prostorima, postane stvarnost. Ono o čemu smo on i svi mi nebrojano puta pričali poslednjih godina, dokazano je: ovde se može napraviti red, samo je potrebna politička volja. Verujem da će ovako trajno i ostati, a onda to neće biti prvi i najvažniji element u narednom izbornom programu. Bio je i jedan od onih staromodnih političara koji su razmišljali strategijski i nisu komunicirali sa građanima na grub način, u rečenici-dve. Kao rezultat toga, na primer, insistirao je da se u naš program uključe i ideje koje se odnose na budućnost Evropske unije i suverenitet država. Pored toga, program obuhvata istaknute ciljeve koje smo zastupali u proteklim godinama za sve oblasti života, kao na primer, transformaciju sistema penzijskog osiguranja poljoprivrednika, socijalna pitanja, razvoj infrastrukture i ekonomije, zaštitu manjinskih prava, kao i zaposlenje srazmerno udelu stanovništva. Izveštaj o rezultatima jednogodišnjeg mandata na vlasti građani mogu pročitati i na našem sajtu. Ovo pokazuje koliko je sistematski radio SVM za vreme Ištvana Pastora, mnogo je postignuto za samo godinu dana.
• Predsednik Srbije je ukazao na mogućnost da posle vanrednih izbora 17. decembra četiri godine neće biti izbora. Da li bi pun mandat mogao da utiče na neostvarene ciljeve koji obuhvataju više mandatnih ciklusa, kao što su naprimer doprinosi za penzijsko osiguranje poljoprivrednika ili zakon o finansiranju AP Vojvodine?
– Sa aspekta države i građana, bilo bi dobro da vanrednih parlamentarnih izbora zaista nema do 2027. godine. To bi rezultiralo stabilnošću, kao i činjenicom da ne bismo bili prinuđeni da stalno iznova pokrećemo rešavanje nekog predmeta od nule. Ljudi se često pitaju zašto već 15 godina obećavamo izmenu koja se odnosi na doprinose za penzijsko osiguranje. Često kažem da mi to stalno zahtevamo, ali kada otprilike na svaku godinu i po dođu novi ministri, onda pregovore ponovo treba započeti ispočetka. Skoro kao u filmu 50 prvih sastanaka, gde svaki dan morate početi ispočetka, i to sa predstavljenjem sebe. Ovako je teško napraviti neki napredak. Istovremeno smo, na primer, uspeli da rešimo pitanje naknade za odvodnjavanje, zbog čega smo više od deset godina morali da budemo aktivni svakodnevno.
• „To nije bilo napisano u scenariju naših života, mi smo to napisali”, rekao je Ištvan Pastor u vezi sa programom ekonomskog razvoja. Šta bi, po Vašem mišljenju, još trebalo napisati u scenariju života vojvođanskih Mađara?
– Što se tiče programa ekonomskog razvoja, smatram važnim to što je, posle nekoliko godina pauze, raspisan novi konkurs za kupovinu seoskih kuća. Čak je i on to doživeo. Inače, još razgovaramo o mogućim novim konkursima. To što Mađara u Vojvodini trenutno nema znatno manje, u velikoj meri je zaslužno i to, što je on lično osmislio i napisao plan na kome se zasniva sistem podrške, a potom otišao kod Viktora Orbana da razgovara o njegovoj realizaciji. Ono što bi trebalo da bude napisano u scenariju života zajednice na duže staze zahteva jedno temeljno razmatranje. Ovo nije period kada možete razmišljati o većim strategijama, jer je na nas iz jednog dana na drugi pao jedan ogroman teret. Sada se moramo fokusirati na završetak započetih projekata, a kao primere bih naveo železničku prugu Segedin–Subotica – pregovaramo sa vladama obe zemlje da, kada počne prevoz putnika, red vožnje ponudi jednu stvarnu alternativu – ili prugu Beograd–Budimpešta, kao i zgradu Narodnog pozorišta u Subotici. Kada je on 2007. godine preuzeo rukovođenje SVM-a – partija je tada imala 46.000 birača, a nas je ovde živelo neuporedivo više – prvo je stavio politiku zasnovanu na projektima u fokus delovanja, a pored ovoga je stavio ekonomski razvoj, skoro da ne znam šta bi se svemu ovome moglo još dodati. Njime je bilo obuhvaćeno praktično sve, što daleko prevazilazi osnovne zadatke jedne stranke jedne nacionalne manjine.
Nyitókép: (Foto Edvard Molnar)
