Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Narodna skupština jednoglasno je usvojila izmenu zakona o visokom obrazovanju. Na glasanju su, pored vladajućih, predlog podržali i opozicione poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije i Zeleno-levi front. Oni tvrde da podržavaju predlog zakona kojim se ispunjavaju zahtevi studenata u blokadi za poboljšanje situacije u visokom obrazovanju. Prema upravo usvojenim amandmanima, budžet za visoko obrazovanje biće povećan za 12 milijardi dinara, dok će dodatnih skoro 6 milijardi dinara biti utrošeno na povećanje plata univerzitetskih profesora. Država će za finansiranje visokog obrazovanja izdvojiti ukupno 18 milijardi dinara, a školarine će biti smanjene za 50 odsto. Pored toga, država se takođe obavezuje da pokrije određene operativne troškove. Iako su prvobitni zahtevi studenata uključivala povećanje budžeta za visoko obrazovanje za 20 odsto, usvojene mere predstavljaju još veće povećanje, koje iznosi 35 odsto. Paket zakona o obrazovanju predviđa i dvostepeno (januarsko i oktobarsko) povećanje plata za nastavnike osnovnih i srednjih škola, čime će im plate biti povećane za ukupno 22,3 odsto u odnosu na prošlu godinu. O izmeni zakona o visokom obrazovanju i drugim pitanjima za naš list govorio je dr Ferenc Bagi, pomoćnik pokrajinskog sekretara za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, profesor i šef katedre na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.
Narodna skupština usvojila je u četvrtak izmenu zakona o visokom obrazovanju. Ove izmene donose značajne promene i za visokoškolske ustanove i za studente koji plaćaju školarinu. Šta će to značiti za fakultete i u samoj praksi? Kako kao profesor i šef katedre na Poljoprivrednom fakultetu ocenjujete ove izmene iz ugla visokoškolskih ustanova i studenata?
– Izmena zakona o visokom obrazovanju je povoljna i za institucije i za studente. Čitajući izmenu zakona, stiče se utisak da je postojala namera da se ispuni ovaj zahtev. Za institucije je izuzetno povoljno da troškove javnih univerziteta u većoj meri refundira država, uključujući i troškove akreditacije. Osnovica plata profesora i istraživača u institucijama biće usklađena sa osnovicom zarada utvrđenom u javnom obrazovanju. Iz perspektive studenata, visokoškolske studije će postati još pristupačnije, jer će 50 odsto školarine samofinansirajućim studentima biti refundirano iz budžeta. Izmenom zakona uvedeni su i postdoktorski i kratki studijski programi, čime se proširuje obrazovna paleta i promoviše internacionalizacija obrazovanja i mogućnost celoživotnog učenja.
U cilju povećanja autonomije ustanova, osnivači će umesto 30 odsto činiti 25 odsto članova saveta ustanova, zaposleni 60 umesto 55 odsto, a studenti će ostati na 15 odsto.
Već mesecima nema nastave na fakultetima univerziteta u Srbiji. Studenti su propustili i izostaju sa predavanja i vežbi, a i ispitni rokovi su propušteni. To će morati da se nadoknadi, jer će izostati teorijska i praktična znanja, kao i broj časova sa predavanja i vežbi. Kako je moguće sve ovo nadoknaditi?
– Mnogi ljudi možda i ne razmišljaju o učenju kao o jednom od najtežih oblika rada. Potrebna je velika samodisciplina, upornost i marljivost da biste se uronili u svet nauke u svojoj sobi ili biblioteci dok vaši vršnjaci već rade i raspolažu sa svojim prihodima. Ne znaju svi da učenje, kao i sport, zahteva određeni nivo kondicije i dobro uspostavljenu rutinu. Ako se ovo prekine, ako sportista propusti treninge, ili student izostane sa studiranja, teško je započeti ponovo. Znam za mnoge slučajeve gde je diplomiranim studentima ostalo samo nekoliko ispita do diplomiranja, ali su ih posao ili drugi faktori odvukli iz sveta knjiga i nikada nisu završili svoje studije. Ovoga se plašim i u ovom slučaju, jer se već više studenata ispisalo sa novosadskog poljoprivrednog fakulteta i prekinulo je svoje studiranje. Drugima je ostalo još samo nekoliko ispita, ali ne mogu da završe studije ili da počnu da rade kao inženjeri. Izmena zakona je praktično ispunjenje četvrte tačke zahteva studenata. Bilo bi dobro da se što pre vratimo u normalne tokove kako situacija dalje ne bi negativno uticala na akademsko napredovanje naših kolega, ali i na ostatak njihovog života. S druge strane, cilj je očuvanje institucija, dok se u instituciji (čitaj: Poljoprivredni fakultet) stvari ne odvijaju u institucionalizovanom obliku. Trideset godina radim na Poljoprivrednom fakultetu i čudan je osećaj kada moram da prođem kroz uzak ulaz, koji je zabarikadiran sa klupama, i predstavim se studentu na straži, koji vodi belešku kada sam ušao, a kada sam izašao. I dekan Poljoprivrednog fakulteta je nedvosmisleno naveo da studentski plenum ima veća ovlašćenja od dekanata. Plenum odlučuje da li je fakultetski restoran otvoren, zabranjuje terenske oglede u svrhu izrade diplomskih radova, utvrđuje koliko „gostiju” može da uđe na fakultet i zabranjuje organizovanje konferencija. Da se vratim na samo pitanje, pitam se da li će plenum izglasati da se sve što treba nadoknaditi smatra nadoknađenim, ili bi možda moglo i da izglasa da su svi položili ispite, a za ostalo će se pobrinuti veštačka inteligencija. Zvezdano nebo je granica.
Nyitókép: Dr Ferenc Bagi (veb stranica SVM-a)
