Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
– Pokrajinsko sufinansiranje koje se dodeljuje nacionalnim savetima koji deluju na teritoriji Vojvodine ima i simbolički značaj, jer govori o mirnom suživotu karakterističnom za pokrajinu. Potpisivanje ugovora o ovome jasan je dokaz da je vladi u Vojvodini važno puno ostvarivanje prava nacionalnih zajednica, rekla je juče u Novom Sadu predsednica pokrajinska vlade Maja Gojković. Ukupno 17 vojvođanskih nacionalnih saveta potpisalo je ugovor o sufinansiranju sa pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje, propise, upravu, nacionalne manjine – nacionalne zajednice u vrednosti od 80 miliona dinara. Maja Gojković je rekla da zahvaljujući pokrajinskim sredstvima 17 nacionalnih saveta može da garantuje finansiranje svojih različitih programa i redovne delatnosti u oblastima kulture, javnog informisanja, obrazovanja, upotrebe službenog jezika i drugih tema od značaja za nacionalne savete. Premijerka je podvukla da je cilj vlade Vojvodine da nacionalni saveti budu što samostalniji, kako ne bi morali da strepe gde mogu da pribave novac neophodan za rad. Srećom, objasnila je ona, danas više nije kao ranije, kada su govornici na ovakvim događajima iznosili velika obećanja, ali je podrška bila taman dovoljna da nacionalni saveti prežive godinu. Ovi ugovori se pokazuju korisnim, ocenila je Gojković, i izrazila nadu da će sledeće godine moći ponovo da povećaju iznos sufinansiranja, kao što je to učinjeno i ove godine.
Trenutak potpisivanja ugovora (fotografija Čile David)
Potpredsednik vlade i nadležni sekretar Robert Otot je na svečanom potpisivanju ugovora u sali pokrajinske vlade istakao da je Vojvodina poprište bogate istorije različitih nacionalnosti i kultura, a da nacionalni saveti imaju neprocenjivu ulogu u očuvanju i prenošenju ove kulture i identiteta. Povećanje ovogodišnjeg budžeta sufinansiranja nije ograničeno na jedan numerički podatak, ocenio je on, već je to znak da je podrška ovom radu prioritet pokrajinske vlade.
– Sufinansiranje od 80 miliona dinara je povećanje od 10 miliona dinara naspram prošle godine. Smatramo važnim da svake godine povećavamo ovaj iznos, sa kojim podržavamo nacionalne savete, čime nastojimo da pomognemo raznolikosti Vojvodine i suživotu naroda, a to u velikoj meri možemo da postignemo posredstvom programa nacionalnih saveta. Zbog toga smatramo važnim da iz godine u godinu jačamo njihovo funkcionisanje i finansiranje, jer je u interesu cele Vojvodine da funkcionišu kako treba i da ostvare svoje ciljeve i ove godine, naveo je Robert Otot novinarima. – Ovo su u potpunosti pokrajinska sredstva. Koliko sam upoznat, nacionalni saveti dobijaju podršku i na republičkom nivou, ali ovih 80 miliona dinara su sredstva koja su za njih namenski opredeljena iz pokrajinskog budžeta, objasnio je sekretar.
Funkcioneri pokrajinske vlade sa predstavnicima nacionalnih saveta (fotografija Čile David)
REALIZACIJA PROGRAMSKIH CILJEVA
Ugovor o sufinansiranju za Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine potpisao je Arpad Fremond, predsednik nacionalnog saveta.
– Raduje me što je pokrajinska vlada povećala budžet, pa je i podrška za Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine porasla za skoro četiri miliona dinara, pa nam je ovoga puta dodeljeno 32 miliona dinara. Ova sredstva su veoma važna za funkcionisanje nacionalnih saveta. Novac pre svega trošimo na programe i rad pokrajinskih ustanova, čiji smo suosnivači. To su, na primer, Zavod za kulturu vojvođanskih Mađara ili Izdavački zavod „Forum”. U slučaju pomenute dve ustanove, svakako pokušavamo da odobrimo što veći iznos, pošto, na primer, Zavod za kulturu vojvođanskih Mađara kontinuirano sprovodi digitalizaciju, pa na ovaj način pokušavamo da sačuvamo naše nasleđe za potomstvo, a to je prilično važan posao. Ove godine planiramo da odobrimo više novca i za druge programe i velike manifestacije u Vojvodini, kao što su „Đenđešbokreta” ili „Durindo”, rekao je Fremond.
SMANJENJE, RAST, STAGNACIJA
On je pored toga rekao da je među manjinskim nacionalnim savetima Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine ponovo dobio najveći iznos, kao i najveće povećanje sredstava za sufinansiranje. Naveo je da prilikom dodele sredstava ne uzima se isključivo u obzir udeo u stanovništvu, već je jedan od kriterijuma i broj ustanova pri kojem smo osnivači i suosnivači. Uz to, naravno, postoje određeni iznosi koji se svakom nacionalnom savetu dodeljuju – pa se podrška nacionalnim savetima sastoji od više stavki. On je dodao da je mađarski reprezentativni organ suosnivač i osnivač mnogih ustanova, a srazmerno, po broju stanovnika, mađarska manjina je najveća.
Fremond je izvestio da nacionalni savet takođe računa i na druge izvore podrške.
– Doneta je odluka i o republičkom sufinansiranju. Od ukupnog budžeta 30 odsto je takođe raspoređeno proporcionalno među nacionalnim savetima, dok se 35 odsto izdvaja prema udelu stanovništva zajednice koju predstavljaju nacionalni saveti, a još 35 odsto prema broju ustanova pri kojem su osnivači i suosnivači. Ovaj iznos je ove godine bio nešto manji na republičkom nivou nego prošle godine, pa smo zato zadovoljni što su sredstva na pokrajinskom nivou povećana.
Sveukupno, 90 odsto finansiranja rada Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine obezbeđuje vlada Mađarske, a koliko znam, ovi iznosi nisu smanjeni u odnosu na prošlu godinu, naveo je Arpad Fremond.
Nyitókép: Robert Otot, Maja Gojković i Arpad Fremond (fotografija Čile David)
