Sa svom snagom služim mađarskoj zajednici

Glavna urednica našeg lista nedavno je dobila mađarsko državno odlikovanje, Zlatni krst za zasluge Mađarske, za višedecenijski rad na očuvanju kulturnog nasleđa i tradicije mađarske zajednice u Vojvodini. U četvrtak popodne, naš kolega Arpad Virag razgovarao je sa Martom Varju o ovom prestižnom priznanju.

– Tačno znam kada sam saznala da ću dobiti ovo odlikovanje. 20. oktobra, na dan opštine Kanjiže, ali je to moralo da se drži u tajnosti, pa su meseci prolazili u ovoj tajni. Bilo je stresno, naravno, jer sam novinarka, i nije bilo lako, ali rekla sam samo mužu, niko drugi nije znao.

Čak i kada je otkriven datum, nije se moglo reći kada ćemo ga preuzeti. To je postalo javno tek kada su urednici zvanično primili poziv. Zapravo, bila sam u euforičnom stanju od prve najave, koje se samo povećavalo, i imala sam osećaj da ću poleteti. Bilo je veoma teško što nisam mogla da podelim svoju radost sa kolegama, već sam morala da je potisnem u sebe. Onda kada je došlo vreme, imala sam toliko posla, događaji su eskalirali do te mere, da zapravo nisam ni mogla, onako istinski da se radujem tome, rekla je glavna urednica, koja je i po sopstvenom priznanju radoholičarka.

– „Mađar so“ je moj život! Dakle, nema sumnje da ovo radim jer to volim, želim i služim ovoj zajednici svom snagom. Radim svoj posao, nikada nisam razmišljala o nagradi, ali mi prija, i dokaz je da sam možda dobro vršila moj dosadašnji posao, rekla je ona.

U razgovoru je pomenuto da je glavna urednica zavolela novinarstvo još u svojim studentskim danima.

– Išla sam na pravni fakultet, položila sam treću godinu, ali nisam mogla da upišem četvrtu. Ostala su mi dva ispita, pa sam morala da ponavljam treću godinu. Kod kuće su mi rekli da uradim nešto sa sobom. Uvek smo imali „Mađar so” u kući, moja majka je u nedeljnom broju videla konkurs da traže šest novinara, pa sam se ja prijavila za taj konkurs. Kada je uprava "Mađar soa" čula da sam još studentkinja, zamenik glavnog urednika mi je rekao da prvo završim fakultet, jer ovde ima mnogo novinara koji nemaju diplomu i rade sa nezavršenim fakultetom. Od njih sam dobila stipendiju i nastavila svoje fakultetske studije, ali sam u međuvremenu već počela da radim za novine. Leti je bio obavezan dolazak na letnju praksu na mesec ili dva. Prvi put nisam ni htela da odem odavde. Novinarski desk je bio pun, bilo nas je tada 250. Veoma mi se dopala ta atmosfera, bila sam veoma oduševljena, ali kada je došao septembar, vratila sam se na fakultet, ali sam i nastavila da redovno pišem. Kada sam položila svoj poslednji ispit, došla sam u „Mađar so” sa velikom radošću. Počela sam da radim na leto 1985. godine, 15. juna, pa će se ovog leta navršiti 38 godina od tog datuma.

Marta Varju je postala glavna urednica dnevnog lista 2011. godine.

– Uvek sam sebe smatrala novinarkom. Nedavno sam pregledala šta sam sve radila kao novinarka. Osećam se kao da sam stavila mnogo više na sto. Dakle, kada sam postala glavna urednica, nisam morala da objašnjavam ko sam, jer su me svi već poznavali. Međutim, za vreme mog mandata, kao glavne urednice, imidž lista se dosta promenio, jer ako pogledate „Mađar so”, koji sam preuzela 2011. godine, naslovnu stranu, imidž, sadržaj i sastav tih novina, promena je osetna u poređenju sa tim. Danas novine izgledaju drugačije, mnogo su bolje, mnogo prozračnije, mnogo modernije, ali ono na šta sam najviše ponosna je to, što se ovaj dnevni list piše ne samo na mađarskom jeziku, već i u mađarskom duhu. Kada sam postala glavna urednica, odmah su počeli sa tim, da su dani štampanih medija odbrojani. Nisam htela za to ni tada, a ni sada da čujem, a mnogo sam se borila za te štampane medije. U Srbiji samo mađarska manjina ima svoje dnevne novine. Niko drugi nema. Ovo nam je dato i ovo moramo da iskoristimo. Moramo da iskoristimo priliku, i da svaki dan dokažemo svoje pravo na postojanje. Svakodnevno pripremamo jedan dnevni i jedan nedeljni list, jer svaki dan imamo i jedan novinski dodatak. Osećam da je ovo zasluga tima, ljudi iz „Mađar soa”, što smo uspeli da ovo postignemo, zaokružila je svoje misli Marta Varju. U nastavku večeri u dobrom raspoloženju je pričala o svojim prvim radnim zadacima, uspesima koje je postigla, i o zajedničkim uspomenama sa kolegama.