Skupu ribu jedemo a pritom i retko

Još 1953.godine je ribnjak Kapetan prvi u zemlji stekao međunarodni sertifikat ISO i HACCP. Dok su u nekim delovima Vojvodine, na primer na jezeru kod Novog Kneževca, napustili uzgoj ribe, dotle se Na ovom ribnjaku razvijao posao, modernizovan je uzgoj ribe zahvaljujući kojem se kvalitetna riba riba nalazi na pijacama, posebno šaran. Na obali Palićkog jezera, imaju svoj restoran gde možete probati kvalitetne riblje specijalitete. Ovaj ribnjak je jedan od retkih u Srbiji koji svoju uzgojenu ribu može da izvozi u EU.

U Srbiji je potrošnja ribe daleko ispod evropskog proseka, najviše se troši za vreme posta na Božić i Uskrs. Potrošnja po glavi stanovnika, računajući i plodove mora, je 5-7 kilograma godišnje, dok je evropski prosek preko 20 kilograma. Tri puta manje ribe se jede nego u Evropi, i to kampanjski. Građani Srbije najviše jedu ribu za vreme posta na Božić i Uskrs, dok ostatakom godine retko kupuju ribu, što sve opet zavisi od navika u ishrani. Srbi više vole „bogatije meso”.

U proteklih pola godine, cena šarana je povećana skoro za trećinu. Zbog čega je riba skupa, kada je ionako malo konzumiramo? Ovo pitanje smo postavili direktoru ribnjaka, Krumu Anastasovnom:

- Jednostavno nema dovoljno šarana i druge ribe na pijacama. Razloga ima nekoliko. Ovaj sektor država tretira kao pastorče.

Ministarstvo poljoprivrede podržava uzgoj šarana vrlo simboličnom sumom. Kako da bude naš šaran u konkurenciji kada nam država ne daje subvencije, ne stimuliše izvoz. Ne moramo ići daleko, u susednoj Hrvatskoj, odakle Srbija uvozi mnogo ribe, uzgajivači dobijaju od države 50-60 dinara po kilogramu, imaju dodatnu podršku za izvoz i priznaju štetu od kormorana. Na sve to, cena korišćenja vode u ribnjaku je niža.

Uvozimo ribu za 60-70 miliona evra

Ni ne čudi što je pod ovakvim okolnostima skupa riba u Srbiji, gde je više jezera isušeno, a da država malo obrati pažnju, u ovom sektoru ima ogromnog potencijala. Posebno u Vojvodini, gde ima 150 000 hektara oblasti koja nije pogodna za biljnu proizvodnju ali se mogu postaviti ribnjaci. Trenutno u Srbiji ima oko 14 000 hektara ukupne površine jezera ribnjaka. Umesto da sami proizvodimo ribu, mi je uvozimo i to ne malu količinu. U Srbiji 70 odsto prodate ribe je iz uvoza, prvenstveno iz susednih zemalja. Na godišnjem nivou, uvezemo ribu u vrednosti od 60-70 miliona evra- rekao je direktor.

Šaran iz njihovog ribnjaka je 420-450 dinara po kilogramu, što je za 100 dinara veća cena od prošlogodišnje. Slična je cena i u ribnjaku Ečka.

Najveći ribnjak u Vojvodini Ečka, godišnje proizvede više od 120 tona šarana. Pinter Žolt, šef ribnjaka nam je odgovorio da je cena šarana i kod njih ista, ali da trenutno nema domaće ribe na pijacama. Za par meseci počinje letnja sezona pa će ponovo biti ribe na prodaju ali cene ni tada neće biti niže. Po njegovom mišljenju, veoma je teško baviti se ovim poslom bez podrške države. Sadašnjih 10 dinara po kilogramu je simbolično, a sve dok je tako ne treba očekivati bilo kakav pomak u ovom sektoru te ćemo i dalje uvoziti deficitarnu ribu umesto da je sami uzgajamo.

Riblja čorba od oslića

Mreža samostalnih trgovinskih radnji se bavi uzgojem i prodajom ribe u Novom Sadu, Bačkoj Toploli, Subotici i Senti. Trgovca u Senti Suromi Lasla, pitali smo o cenama rečne i morske ribe. Maloprodajna cena živog šarana je 550 dinara a očišćenog je 650 dinara po kilogramu. Ova cena je za prosečnog građanina paprena, za četvoročlanu porodicu kilogram šarana bi poslužio kao predjelo za čorbu. Ako govorimo o drugoj vrsti ribe, za 350 dinara (450 očišćen) jeftinij i zdraviji je srebrni šaran. Ko voli pečenu ribu ima za 170 dinara hrskavo pečeni karaš. Za 190 dinara tu su deverika, bucov i mrena. Problem je što je ponuda ribe iz Tise siromašna, som je 850 dinara a smuđ 900 dinara što prevazilazi cenu govedine. Kada je u u mreži ribolovaca samo deverika, onda je to već problem. Tisa je zimus smrzla a sada je voda mnogo zagađena. U sadašnjim okolnostima, trebalo bi na nekoliko godina u potpunosti zabraniti ribolov na Tisi kako bi se osnažio riblji fond u reci. Što se tiče morske ribe, tu je stabilno tržište, te se sve više ljudi opredeljuju za morske plodove. Domaćice su „otkrile” da se može napraviti i riblja čorba od oslića po recepturi kao za šarana.

Virus herpesa

Virus herpesa u šaranu? Zvuči zastrašujuće da se virus herpesa pojavio pre par godina u Karpatskom basenu i uništava ribu. Zajedno sa japanskim koi šaranom, stigao je i koi-herpes, koji u prethodnih 5 godina hara od Balatona do Tise i zadaje glavobolje mnogim uzgajivačima ribe. Šaran koji zahvati ovaj virus, može da se konzumira, neće čovek imati nikakvih posledica a ni ukus se ne razlikuje. Prošle godine se jedna četvrtina ribe u Vojvođanskim ribnjacima zarazila virusom. Šarani koji jednom prođu preko ovog virusa, steknu imunitet i bolest ih više ne pogađa. Herpes je izazvao nedostatak šarana, mada ionako nema dovoljno ribe na srpskom tržištu.