Uručena su državna odlikovanja Mađarske

Ester Čalokezi, generalni konzul Mađarske u Subotici, uručila je juče na Paliću visoka državna odlikovanja Mađarske. Žužana Mezei, glavna urednica Torđanskih novina, predsednica Kluba torđana, bivša profesorica i arhivar, odlikovana je zlatnim krstom za zasluge Mađarske, isto kao i lokalni istoričar Tibor Molnar, glavni arhivar Istorijskog arhiva u Senti. Odlikovanja za višedecenijski rad su pomenutim licima dodeljene povodom 20. avgusta, odnosno dana Svetog Ištvana. Po tradiciji, osobama koje nisu mogle da prime odlikovanje na centralnoj svečanosti održanoj u Budimpešti, konzul ih uručuje naknadno.

Ceremonija je počela intoniranjem himne Mađarske, a potom je usledio govor Ester Čalokezi, u kome je istakla da priznanja pokazuju i to da smo pripadnici jednog naroda.

– Od davnina se vredan rad ceni, a ako neko uradi više od onoga što je obavezno, dobija posebno priznanje. U Mađarskoj se granice države i nacije ne poklapaju, ali su zahvaljujući nacionalnoj politici u proteklih 13 godina pokrenuti sistemi podrške i procesi izgradnje zajednice, koji su potpuno promenili mogućnosti života u van granica matice, rekao je generalni konzul. .

– Cilj Mađarske je da ojača nacionalno jedinstvo i pomogne svakom Mađaru da živi punim životom u svojoj domovini. Nacionalno jedinstvo označava i jača i činjenica da se odnedavno dodeljuju odlikovanja u svim delovima Karpatskog basena. Priznanja govore i da smo pripadnici jednog naroda, jedinstvenog Mađarstva, koje može da opstane jedino ako opstane svaki deo nacije, a u svakom delu ima ljudi, po mogućnosti mnogo, koji su aktivni u interesu Mađarstva. Znamenja za zasluge se dodeljuju određenim licima kao priznanja za njihove postupke koji su visoko cenjeni u društvu. Odlikovanjem se izražava zahvalnost za dugu, dugogodišnju izvrsnu aktivnost. U ovim trenucima sklona sam da razmišljam o životima onih izvrsnih ličnosti koje dugi niz godina skromno rade, podučavaju, pronalaze, grade zajednicu ili zastupaju zajednicu. Niko od njih ne radi za priznanja, već stvara nešto trajno iz ličnog impulsa koji dolazi iznutra. Sada je došao trenutak kada mogu da se zahvalim dvojici odličnih ljudi za njihov rad, rekla je Ester Čalokezi.

Katalin Novak, predsednica Mađarske, uručila je Žužani Mezei Zlatni krst za zasluge Mađarske povodom državnog praznika 20. avgusta 2023. godine, kao priznanje za višedecenijsko delovanje u interesu mađarske zajednice u Vojvodini.

– U našoj porodici je bio običaj da svako radi svoj posao, a za to niko nikada nije očekivao priznanje. Ne obećavam da ću sada sa velikom snagom navaliti da radim nešto, ali mogu da obećam da ću nastaviti ono što sam radila, i da ću nastaviti da činim sve što je u mojoj moći da pomognem svom selu Tordi. Mnogo mladih je napustilo selo, ali se mnogi od njih redovno vraćaju kući jer se ne mogu odvojiti od zavičaja. Na njih računamo i ubuduće, i oni zaista aktivno učestvuju u radu folklorne grupe, kao i u drugim kulturnim aktivnostima, izjavila je Žužana Mezei, koja je rekla i da Torđanske novine, koje uređuje, slave svoju 25. godišnjicu ove godine.

Tibor Molnar je, prema obrazloženju, odlikovan isto Zlatnim krstom za zasluge Mađarske kao priznanje za rad na istraživanju i predstavljanju istorije vojvođanskih Mađara.

– Priznanje me ohrabruje da i ubuduće nastavim sa istraživanjem lokalnih istorijskih izvora, što sam i do sada radio. U osnovi, bavio sam se istraživanjem ratnih gubitaka, prvim i drugim svetskim ratom, zločinima počinjenim protiv Mađara 1944–1945. godine, ali u poslednje vreme se bavim uglavnom ekonomskom istorijom. Zadatak lokalnih istoričara je da otkriju i daju nove dodatke prošlosti svake zajednice, jer je važno poznavati našu prošlost, jer ona određuje našu sadašnjost, a ako znamo gde smo, onda možemo i da planiramo. Ovo dobro funkcioniše u Vojvodini, postoje posvećeni lokalni istoričari koji uz adekvatnu pomoć mogu da objavljuju dobre publikacije lokalne istorije, rekao je Tibor Molnar, od koga smo saznali i da bi u 2024. godini, na osamdesetu godišnjicu zločina počinjenih protiv Mađara posle drugog svetskog rata, sa segedinskim istraživačem dr Lajošom Foroom voleli da objave jednu publikaciju.