Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Eržebet Bata, agronom iz Oroma i članica predsedništva Saveza agrarnih udruženja Vojvodine, nebrojeno puta je osvanula na stupcima našeg lista. Ona je ta kome se obraćamo ako želimo da budemo u toku sa poljoprivrednim novostima u opštini Kanjiže. Ona takođe može da nas izvesti o aktuelnoj situaciji u poljoprivredi, kao i o radovima koji se obavljaju, jer su ona i njena porodica poljoprivrednici već decenijama.
Nedavno je i mađarska država odala priznanje njenom predanom i stručnom radu, pošto je u Budimpešti dobila priznanje agronoma nacije. Na dodeli nagrada, dr Žolt Feldman, državni sekretar za poljoprivredu Mađarske, rekao je da je titula agronoma nacije ujedno i priznanje zajednicama koje stoje iza svakog životnog puta, na kojem mađarska poljoprivreda može da se gradi u borbama narednih godina. A Eržebet Bata je tokom višedecenijskog rada mnogo učinila za poljoprivredu Vojvodine. Povodom uručenja nagrade u utorak, sa njom smo razgovarali o priznanju, saradnji poljoprivrednih proizvođača i aktuelnoj situaciji.
– Bila sam veoma dirnuta kada sam saznala da sam nominovana za ovu nagradu, jer sam već tada shvatila koliko sam decenija provela radeći u ovom sektoru, kako u našem porodičnom gazdinstvu, tako i na ukrupnjavanju malih gazdinstava. Diplomirala sam hemiju, ali nikada nisam radila u struci, jer su me roditelji u ranoj mladosti uveli u rad poljoprivrednog gazdinstva. Ovo se nije promenilo ni nakon što smo se venčali, usred administrativnog poslovanja sam videla i pozitivne i negativne strane ovoga. Trudili smo se da negativne u krugu porodice pretvorimo u pozitivne, a oko mene su uvek bili pomagači koji su nas podsticali na osnivanje udruženja, rekla je Eržebet Bata, a zatim objasnila da je tako 1989. godine osnovano prvo udruženje poljoprivrednika, u kojem je bila u predsedništvu.
Eržebet Bata (fotografija BJK)
– Ja sam, nažalost, jedina među osnivačima još živa, ali raspad ovog saveza nije izazvano time, već uvođenjem višepartijskog sistema. Rat koji je besneo 1992. godine nadjačao je sve. Udruženje se raspalo, a mi smo samo teškom mukom mogli da vodimo posao. Moj kolega sa Velebita i ja smo se konsultovali i osnovali mini proizvođačku i prodajnu zadrugu pod nazivom „Progres”. Počelo je veoma lepo, sa dvadesetak članova. Naša neprofitna zadruga je uspešno poslovala, kako u predaji useva tako i u otkupu stoke, objasnila je Eržebet, a zatim nastavila:
– Nažalost, u maju 1992. godine sankcije su nas usporile, mogli smo da radimo samo sa mlekarom, ali je i to krenulo nizbrdo, pa su opet nastali veliki problemi. Usledila je luda inflacija koja je potpuno onemogućila prosperitet, prisetila se Eržebet, koja ni u vreme nemaštine nije ostavljala poljoprivrednike na cedilu, pa mleko se prodavalo za sir, a sir za seme.
– Kasnije smo, na preporuku Gabora Puhe, osnovali Savez agrarnih udruženja severne Vojvodine, ali moram da napomenem da smo pre toga već osnovali civilnu organizaciju pod nazivom „Agrokaniža”, a potom i udruženje poljoprivrednika, a ja sam njen predsednik i dan-danas. Tako je deset malih poljoprivrednih građanskih organizacija koje postoje u opštini Kanjiže osnovalo agrarnu uniju, koju smo predstavljali u Savezu agrarnih udruženja severne Vojvodine. Znali smo da u Mađarskoj već postoji mreža referenata za ruralni razvoj, koja je pružala veliku pomoć poljoprivrednicima. Iskoristili smo ovu priliku i ponosna sam što smo prvi u Vojvodini, a i na celom Balkanu, osnovali kancelariju referenata za ruralni razvoj. Njeno sedište je bilo u Kanjiži, a gospođa Andrea Roža je prihvatila je ulogu referenta. Kancelarija radi i danas, na našu veliku radost sada već sa više referanata, istakla je Eržebet Bata.
– Postepeno se usložnjavao položaj porodica koje se bave poljoprivredom, kao i zahtevi ministarstva, zbog čega su aktivnosti referenata za ruralni razvoj, kojih je sada troje, veoma korisne. Dvoje od njih zapošljavamo iz budžeta opštine Kanjiže, a jednu osobu uz podršku Saveza agrarnih udruženja Vojvodine. Nakon Gabora Puhe, rukovođenje savezom preuzeo je Mikloš Nađ, a mrežu referenata za ruralni razvoj smo proširili na sve krajeve Vojvodine, pa ih sada radi dvadesetpetoro širom Vojvodine, objasnila je Eržebet, govoreći potom o stanju u poljoprivredi, rekla je da je veoma teško zarađivati za život.
– Radimo sa referentima za ruralni razvoj u punom kapacitetu, a ljudi koji tamo rade daju sve informacije proizvođačima, pripremajući ih da odgovore na zahteve, jer proizvođači danas moraju da budu veoma precizni, bilo da je reč o obnovi gazdinstava ili podnošenju zahteva. Redovno organizujemo kurseve usavršavanja i trudimo se da uhvatimo korak sa zahtevima Evropske unije, jer su prihodi veoma mali, a zahtevi visoki. Teško je živeti, ali morate pratiti konkurse, i oni pomažu i poljoprivrednicima, održavamo i informativne sesije o tome, na kojima učestvuju i pokrajinski stručnjaci. Smatram da mogu da opstanu ako iskoriste svaku priliku i razborito upravljaju svojim gazdinstvom, iako ne možete očekivati velike prihode. Vojvođanske njive zlata vrede i greh bi bio da se zaostavština naših predaka izgubi, rekla je dobitnica titule agronoma nacije.
Nyitókép: Eržebet Bata (na sredini) na dodeli nagrada u Budimpešti (Izvor: Facebook/ministarstvo poljoprivrede Mađarske)
