Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Opstanak nacije zavisi od prosperiteta pojedinca i porodice: međutim, njihova povezanost je misteriozan fenomen koji samo blizak posmatrač može da razume, tako se na odlučujuću ulogu posvećenih novinara osvrnuo državni sekretar Lerinc Nača u četvrtak uveče na svečanoj gala večeri dodele nagrade za medije za porodicu van matične države, pre uručenja nagrade našoj koleginici Žuži Gruik. Na ceremoniji dodele nagrada u Ajfelovoj radionici državne opere Mađarske, stručni žiri je Žužin tekst „Amikor otthon kopogtat a gólya (Kad roda donese bebu kući)” proglasio najboljim među delima porodične tematike napisanim u 2024. godini. Pobednici je pripala i nagrada od milion forinti, ljubaznošću državnog sekretarijata za nacionalnu politiku Mađarske.
– Sve misli su mi odletele iz glave kada sam videla da su posle najave počeli da prikazuju kratki film o meni. Bila sam veoma iznenađena, ali sam istovremeno bila ispunjena prijatnim i radosnim osećajem, dok sam istovremeno osećala i uzbuđenje, zahvalnost, ponos i mnoge druge stvari. Prvo, zato što sam o temi koju sam obradila već dugo razmišljala. Porođaj kod kuće mi je u mislima već najmanje 15 godina. Kada sam ostala trudna, postala sam sigurna da želim da rodim svoju decu kod kuće. Osećala sam da je naš dom okruženje koje najviše može da podrži emocionalno okruženje u kojem se ovaj fantastičan, divan fiziološki proces može desiti. Ovo sam mogla da doživim sa oba moja deteta. Kada sam se vratila sa drugog porodiljskog odsustva, pomislila sam da treba da uradim nešto na osnovu ove teme. To prevazilazi sam čin doživljaja koji su meni ili mojoj porodici pružili moji porođaji: osećala sam da treba da pokažem drugima da ovaj fenomen postoji, ko su oni koji ga biraju, zašto ga biraju i šta zapravo biraju kada se porodice odluče za porođaj kod kuće. U početku nisam bila sigurna kako će ovo biti prihvaćeno, ali redakcija me je u potpunosti podržala, moje neposredne kolege su rekle da nema razloga da se premišljam, treba da se bavim ovom temom. Dugujem im zahvalnost za to. Kao što sam zahvalna svojoj porodici, posebno svom suprugu: podržavali su me i ohrabrivali u svemu, podelila je sa nama svoja osećanja i razmišljanja Žuža odmah posle dodele nagrade.
Žuža Gruik je primila nagradu za medije za porodice van matične države od državnog sekretara Lerinca Nače i člana žirija Kate Molnar-Banfi (fotografija Arpada Diošija)
Fondacija „Mediji za porodicu” po deseti put je proglasila dobitnike nagrade za medije za porodicu van matične države. Žuža Gruik je već postigla uspeh među mađarskim novinarima koji se bave temama koje se tiču porodičnog života: stručni žiri je njenom radu dodelio podeljenu prvu nagradu tokom pandemije korona virusa, podsetila je Livija Tot, potpredsednica Udruženja mađarskih novinara Vojvodine. Zamenica glavnog i odgovornog urednika nedeljnika „Het nap” od početka je članica žirija koji ocenjuje inostrane radove. Osvrćući se na proteklu deceniju, rekla je da su za to vreme tri dobitnika nagrade publike bila iz Vojvodine: ranije su ovo priznanje dobile Hajnalka Poljak, Agneš Homolja Horvat i Nikoleta Gebleš Kalai. Svake godine su obično bila dva ili tri kandidata iz Vojvodine, ali ove godine je prvi put da je među kandidatima van matične države bilo šestoro iz Vojvodine: veoma sam ponosna na to, rekla je Livija Tot.
Svih šest vojvođanskih kandidata su povezani sa „Mađar soom”. U februaru je tekst naše koleginice, koji je objavljen u katoličkim nedeljniku „Hirvivo”, Hajnalke Poljak dobro prihvaćeno od strane stručnjaka. U maju, novinski uvodnik Arpada Diošija, a u julu, uvodnik Livije D. Tot pokazali su se kao najbolje delo van matične države u datom mesecu: oba članka su objavljena u „Mađar sou”. Naš list je objavio i feljton Anike Madar, koja je zaposlena na radiju Novi Sad, koji se pokazao kao najistaknutiji u septembru. U poslednja dva meseca u godini, zaposleni u Mađar sou takođe su dobili nominacije: u novembru je žiri koji ocenjuje radove van matične države istakao pisanje Žuže Gruik, a u decembru Klementine Bajić Jenei.
Nominovani pozvani na večeru na ceremoniji dodele nagrada (fotografija Arpada Diošija)
Pored tekstova autora iz Vojvodine, među 12 kandidata našli su se i novinari iz Transilvanije, Zakarpatske oblasti i iz južne Slovačke. Pored radova van matične države, stručni saradnici Fondacije Mediji za porodicu nominovali su i novinare iz Mađarske za nagradu koju su primarno osnovali. Cilj nagrade, osnovane 2007. godine, i dalje je da obezbedi da se porodici dodeli ista istaknuta uloga u medijima kao i u stvarnom životu, saopšteno je na 18. dodeli ovih nagrada. Tako su, kao i prethodnih godina, i ove godine nagrade dobili novinski članci, radio i televizijski programi, objavljeni štampanoj i onlajn verziji, pisani na visokom profesionalnom nivou i fokusirani na porodice. Žiri je izdvojio dva od ovih radova objavljenih u matičnoj zemlji: Judit Dioš je dobila nagradu za emisiju „Mindenki születésnapja (Rođendan svih)” programa „Vendég a háznál (Gost u kući)” koji vodi na radiju Košut, dok je Jožefu Nađu nagrada dodeljena za njegovu istraživačku reportažu objavljenu za novinski portal 24.hu pod nazivom „A vérplazmabiznisz kiskapuja (Izigravanje zakona u biznisu sa krvnom plazmom)”. Nagrađenima iz Mađarske nagradu i prateću novčanu nagradu od milion forinti uručila je članica žirija Petra Acel, profesorka na Univerzitetu umetnosti „Moholj-Nađ”.
– Nagrada Mediji za porodicu je zapravo pozivnica. Poziv na večeru i razgovor. Poziv da se razgovara, razmišlja, podučava i pošalje poruka o životima mađarskih porodica. To su uradili naši kandidati ove godine. To su radili kada su govorili o biznisu sa krvnom plazmom, o početku života, o velikoj ljubavi koja je nađena u drugoj polovini života, o zajednici pronađenoj u gubitku. Zato što oni ne prihvataju pozive na večeru od pop zvezda ili biznismena, već uvek žele da večeraju sa svojom decom, roditeljima i voljenima. Jer porodica, čak i kada ume da bude teška, uvek uzdiže. Čak i ako je svakodnevno obična, i onda može da se nađe. I da: puna je onih vesti koji obećavaju budućnost, ovako je istaknuti član stručnog žirija je u svom govoru ukazao na značaj tema koje podržava ova fondacija.
Radove objavljene 2024. godine ocenjivali su žiri i publika. Na osnovu glasova do 10. januara, među kandidatima iz Mađarske najviše glasova dobila je emisija Kate Njiri, koja je zaposlena na Mađarskom katoličkom radiju. Nagrada publike za kandidate van matične države, međutim, pripala je kandidatu iz Zakarpatske oblasti: mlada novinarka Brigita Varga je dobila ovo priznanje sa novčanom nagradom od 400.000 forinti.
Nyitókép: Svih šest vojvođanskih kandidata su povezani sa „Mađar soom” (fotografija Davida Klema)
