Prava manjina i upotreba službenog jezika

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Ovom novinskom članku pripada i foto-galerija!

Udruženje pravnika vojvođanskih Mađara, u saradnji sa Institutom za zaštitu prava manjina iz matične zemlje, održalo je u subotu u velikoj sali opštinske sale u Adi konferenciju za pravnike, kome je prisustvovalo blizu osamdesetak stručnjaka iz oblasti pravosuđa, javne uprave, a pored njih i studenti prava. Na konferenciji pod nazivom „Prava manjina u ogledalu službenog jezika”, renomirani stručnjaci iz Vojvodine, Mađarske i Rumunije preneli su svoja znanja i iskustva o sprovođenju i aktuelnim izazovima prava na upotrebu manjinskog jezika. Na skupu je posebna pažnja posvećena pitanju upotrebe jezika manjina, njegovoj pravnoj primeni i praktičnim izazovima u Karpatskom basenu, jer upotreba maternjeg jezika nije samo osnovno pravo, već i jedan od najvažnijih stubova očuvanja identiteta zajednice. Na otvaranju konferencije za pravnike učesnicima i govornicima dobrodošlicu su poželeli Adrian Lakatoš, predsednik skupštine opštine Ade, Žofija Rigo Pal, potpredsednica Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, dr Laura Đenei, direktorka Instituta za zaštitu prava manjina („KJI”), kao i Mihalj Njilaš, predsednik Udruženja pravnika vojvođanskih Mađara.

– U ime Udruženja pravnika vojvođanskih Mađara, želim vam svima dobrodošlicu na našu konferenciju u Adi posvećenu upotrebi službenog jezika. Hvala vam što ste došli ovde u tako velikom broju na našu petnaestu konferenciju za pravnike. Ovo je drugi put da organizujemo ovu našu konferenciju zajedno sa Institutom za zaštitu prava manjina iz matične zemlje, rekao je Mihalj Njilaš. – O čemu razgovaramo danas na ovoj konferenciji? O našim manjinskim jezičkim pravima, o službenoj upotrebi jezika. Zahvaljujući našim govornicima, možemo da učimo ne samo o iskustvima iz Srbije, već i onima iz naše matične zemlje, Slovačke, Rumunije, Evrope, čuli smo od predsednika udruženja, koji je istakao da nacija živi na svom jeziku. On je istakao da je nacionalni jezik važan činilac samostalnog nacionalnog postojanja i odraz misaonog karaktera naroda.

U svom pozdravnom govoru, dr Laura Đenei je istakla da upotreba manjinskih jezika predstavlja jedan od najvažnijih stubova za Mađare Karpatskog basena u oblasti ostvarivanja manjinskih prava.

– Ova spoznaja da je glavna garancija opstanka mađarskih zajednica Karpatskog basena izvan granice matične zemlje očuvanje maternjeg jezika, suštinski je pratila mađarsku nacionalnu politiku poslednjih trideset pet godina. Cilj ostaje promovisanje izbora mađarskih vrtića i škola, sa posebnom pažnjom na obrazovanje, vizuelnu dvojezičnost i upotrebu službenog jezika, što je centralna tema naše konferencije. Međutim, da bi nacionalna manjina mogla da koristi svoj jezik u službenim i sudskim postupcima, nije dovoljno samo obezbediti načelnu zakonsku mogućnost. Štaviše, nije dovoljno ni to da pojedini pripadnici manjine znaju za ovo pravo i da žele ostvare ovu mogućnost. Osnovni uslov za upotrebu jezika na sudu i u službenim postupcima je da postoje sudije, tužioci, advokati i javni beležnici, koji ili i sami govore manjinski jezik, ili postoje prevodioci koji mogu da obezbede pravo na upotrebu jezika, koje pravo bi inače bilo samo puko slovo na papiru, naveo je direktor Instituta za zaštitu prava manjina, koji je kao bolan primer naveo slovački zakon o jeziku i upotrebi službenog jezika, koji u praksi onemogućava da mađarski jezik ima smisleno prisustvo.

Adrian Lakatoš je u ime domaćina pozdravio učesnike skupa. On je istakao da službena upotreba maternjeg jezika ima ne samo pravni, već i duboki društveni i društveni značaj.

– U raznolikim vojvođanskim zajednicama posebno je važno da pripadnici nacionalnih manjina – pa i mi Mađari – mogu da rešavaju svoje poslove na svom maternjem jeziku u sudovima i organima državne uprave. Zakonski okvir postoji, ali se u praksi i dalje suočavamo sa brojnim izazovima: većina postupaka se vodi na srpskom jeziku, nedostaje dovoljno stručnjaka koji govore mađarski, a pitanje prevođenja takođe zahteva ozbiljnu pažnju struke, rekao je Adrian Lakatoš.

U svom pozdravnom govoru, Žofija Rigo Pal je istakla da konferencije koje organizuje Udruženje pravnika vojvođanskih Mađara nisu samo događaji za profesionalnu razmenu ideja, već služe i za ostvarivanje manjinskih prava Mađara u Vojvodini.

– Strategija upotrebe jezika Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine služi istom cilju: da se obezbedi da upotreba maternjeg jezika ne bude samo teorijska mogućnost, već deo svakodnevnog života. Međutim, to se ne može postići bez posvećenosti, profesionalne temeljitosti i zajedničkog razmišljanja. Svi ste stručnjaci koji svojim radom doprinosite tome da upotreba manjinskih jezika ne bude samo zakonska regulativa, već i vrednost koja se sprovodi u praksi, istakla je potpredsednica nacionalnog saveta.

Na konferenciji za pravnike izlagalo je šest stručnjaka iz Mađarske, Vojvodine i Rumunije. Govornici – Dr Laura Đenei, habil. docentkinja („PPKE JAK”), direktorica „KJI”: Upotreba jezika na sudu na osnovu međunarodnog prava: Član 9 Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima; dr Šandor Semeši, pravni savetnik („KJI”), glavni pravni savetnik (Ustavni sud Mađarske): Pitanja upotrebe jezika u praksi Evropskog suda za ljudska prava; Adrian Lakatoš, advokat, predsednik skupštine opštine Ade i predsednik odbora za službenu upotrebu jezika nacionalnog saveta: Izazovi i mogućnosti upotrebe jezika manjina u pravosuđu i javnoj upravi; Gergelj Paći, docent na univerzitetu („PPKE JAK”), advokat: Pravila upotrebe jezika u mađarskom službenom postupku; Erih Leč, javni beležnik u Subotici: Upotreba manjinskih jezika u javnobeležničkoj praksi; Katalin Petreš, advokatica, članica udruženja „Jogaink”: Upotreba maternjeg jezika u rumunskim pravosudnim postupcima, odnosno jezičke barijere pri dostupnosti pravosuđa.