Balansiranje u jednom novom svetskom poretku

REPORTAŽA SA LICA MESTA

Biće potrebe i za rumunskim pravoslavljem u evropskoj borbi za hrišćanstvo, rekao je premijer Mađarske Viktor Orban u svom već tradicionalnom nacionalno-političkom, sveobuhvatnom govoru o analizi situacije održanom u subotu u Tušnadfirdeu, na dan zatvaranja 32. Letnjeg slobodnog univerziteta i studentskog kampa „Balvanjoš”. U nastavku je prisutne upoznao sa demaršom, zvaničnim državnim dokumentom, koji je dobio od rumunskog ministarstva spoljnih poslova pre posete, i u koji su uključili i ono o čemu se ne može govoriti. Među navedenim „zabranama” bila su pitanja koja „vređaju rumunsku osetljivost”, objasnio je premijer. Na prvom mestu su bili nacionalni simboli, u vezi sa kojima je Orban najavio da neće govoriti o njima, ali je pozdravio svakoga ko je došao da sluša predavanje sa mađarskom ili sekeljskom zastavom. Ne bi smeo da govori ni o kolektivnim manjinskim pravima, objasnio je, ali ona, kako je rekao, postoje i pripadaju erdeljskim Mađarima. U demaršu je navedeno i da se ne može govoriti o „nepostojećim rumunskim administrativnim jedinicama”, možda su mislili na Erdelj i Sekeljfeld, rekao je premijer i dodao da s tim nema problema, jer „nikada nismo ni tvrdili da su to rumunske teritorijalne jedinice”. U demaršu je navedeno da se o zapadnim vrednostima može govoriti, ali ne u negativnom svetlu – prema rečima premijera, međutim, u principu postoje tri osnova današnjih zapadnih vrednosti: migracija, LGBT i rat, ali ovi, kako je rekao, već loše izgledaju, i nema potrebe da se na bilo koji način navode. Takođe su pozvali Orbana da izbegava ksenofobične primedbe u vezi sa migrantskim pitanjem.

U svom odgovoru na demarš, premijer je rekao: Mađari treba da napomenu svojim rumunskim prijateljima da neće diktirati rumunskom predsedniku šta može da kaže kada želi da održi govor u Mađarskoj, ali treba da uzmu u obzir i to: Mađarska u potpunosti podržava pristupanje Rumunije  Šengenu, što je trenutno najveća nacionalna ambicija Rumunije, a to će biti prioritetni cilj Mađarske za vreme predsedavanja unijom. Orban je zatvorio temu rekavši da Rumunija ima novog premijera, i ironično napomenuo da je, otkako je on premijer, sadašnji već 20. rumunski kolega.

VREME NOVIH VELIKIH SILA

Živimo u opasnom periodu, godinama velikih promena, koje utiču na svaku tačku i državu na Zemlji, naglasio je premijer. Odnos snaga u svetu se promenio, mi trpimo ozbiljne posledice ovoga, Kina ga je promenila. U procesu političkog odlučivanja izuzetno je važno kategorisati događaje u pravom trenutku. Taktičko, strateško, istorijsko vreme postoji, a ako je klasifikacija pogrešna, odluka će biti pogrešna, sa nepredvidivim posledicama. Kao primer je naveo: kada se bivša nemačka kancelarka Angela Merkel suočila sa migracijom, ona je taj problem svrstala u taktičko vreme, nadala se brzom rešenju, ali je trebalo da ga svrsta u strateško vreme, jer se pokazalo da će to preobraziti celokupnu kulturu Nemačke. Analizirajući globalne aspekte, Orban je naglasio: Kina je postala jača i uzdiže se drugačije od SAD, jer su SAD „postale”, a Kina je drevna civilizacija. Peking je postao proizvodna elektrana, nadmašujući SAD u svim aspektima. Put od više stotina godina zapadne industrijske revolucije i globalne tehnološke revolucije, Kina je pokrila za trideset godina. SAD su rasle uspešno odbijajući one koji su ugrožavali njeno globalno prvenstvo, ali danas se mora shvatiti da u svetskoj politici nema stalnih pobednika i gubitnika. Aktuelni procesi idu u prilog azijskim zemljama, naglasio je on, Azija i Kina stoje pred nama u punoj snazi, imaju ambiciju, dugoročni plan i srednjoročni program.

NA NEBU IMA DVA SUNCA

Premijer je naglasio: glavno je pitanje da li se može izbeći sudar Kine i zapadnog sveta, jer je u većini sličnih slučajeva, uspon nove globalne sile i njeno zauzimanje liderske pozicije, završen ratom. Osnovni problem je što vladajuća velika sila uvek sebe vidi kao dobroćudniju od izazivača, oboje polaze od sposobnosti drugog, pa upadaju u „Tukididovu zamku”, a to je sasvim dovoljno za rat. Sukob dve velike sile je verovatniji nego što se danas čini, ocenio je on. Rat nije neizbežan, ali mora se naći nova ravnoteža. Prema Orbanu, međutim, nama Mađarima u ovoj priči nisu podeljene karte, ovo je priča velikih, koji moraju da prihvate da su dva sunca na nebu, i da bi jedni druge trebalo da priznaju kao ravnopravne strane da bi se pronašlo rešenje. Premijer je postavio pitanje šta spada na nas od svetske političke situacije, a kako je objasnio, mora se imati na umu da se uspostavljanje nove ravnoteže neće desiti preko noći, već će za to biti potrebno vreme jedne čitave generacije, pa će i naša deca živeti u ovom svetskom vremenu, u ovom duhu vremena. Mađari se moraju snalaziti u ovome, moraju da vode računa o tome pri planiranju.

EVROPA JE BOGATA, ALI SLABA

Osvrćući se na Evropsku uniju, Viktor Orban je rekao: ova organizacija može da ostavi utisak da pati od anksioznosti jer se oseća okruženo. Za to postoji dobar razlog, s obzirom da je približno broji 400 miliona ljudi, a ceo Zapadni svet u celini ima oko 800 miliona, koji je okružen sa drugih 7 milijardi. Unija je bogata, ali slaba, vidi svet u previranju, i mnoga konfuzna i gladna usta oko sebe, i čuje galamu starih pritužbi, i talas miliona koji se spremaju da dođu u Evropu uskoro bi mogao da se prelije na evropsku stranu Mediterana. Premijer se osvrnuo i na ekonomsku prognozu koju je objavio Međunarodni monetarni fond (MMF) prema kojoj će Velika Britanija, Italija, Francuska ispasti iz prvih deset na svetskoj rang listi BDP-a predviđenih za 2030. godinu, a čak će i Nemačka, koja je trenutno četvrta, biti tek deseta.

Strah koji proizilazi iz ove realnosti rezultira time da se EU plaši konkurencije, poput starog bokserskog šampiona, a strah donosi ekonomsku, političku i kulturnu izolaciju i getoizaciju, objasnio je Orban, za koji su već izradili jezik izolacije i smanjenja rizika. Sa ove tačke gledišta, politika protiv Rusije je takođe izolaciona, pošto su hteli da izoluju Rusiju sankcijama, ali je iluzija da Evropa može biti izolovana od ruskih energenata, jer Rusija ne može biti izolovana od ostatka sveta. I u tom procesu gubimo konkurentnost, jer dok uvoz ruskog gasa i nafte košta Evropu duplo više u odnosu na prethodni period, u ostatku sveta su cene ostale iste. Za uniju je pitanje budućnosti da li će krenuti u pravcu smanjenja rizika ili povezivanja, a nadu daje činjenica da većina velikih evropskih kompanija više ne želi da raskine veze sa Rusijom.

BORBA UNUTAR UNIJE

Drugi važan proces u narednim godinama, prema Orbanu, jeste da li će federalisti ili suverenisti, imperija ili nacije doći u prvi plan. S tim u vezi, Bregzit je bio ozbiljan udarac suverenistima, što je preokrenulo ravnotežu unutar unije, jer su Britanci do tada bili na strani suverenista, uz zemlje V4. Osim toga, zapadni federalisti su nedavno napali V4, a samo Poljaci i Mađari se drže, iako postoji šansa da će tabor suverenista rasti, dodao je on. U evropskom imperijalnom centru sprovode pokušaj izbacivanja, pošto je javna tajna da žele promenu vlasti u Mađarskoj, a to rade i sada u Poljskoj, a želeli su i da spreče Melonijev desničarski uspeh u Italiji. U 2024. godini, dakle, treba da se nadamo povoljnijoj evropskoj bilansnoj situaciji, naveo je premijer.

SUPROTSTAVLJENOST POJMOVA  „JA” I „MI”

Mađarska mora da ima u vidu put započet 2010. godine i da nastavi taj proces bez obzira na sve, naglasio je Orban. Kako je rekao, novi mađarski ustav sažima duhovne temelje na kojima je izgrađen ovaj put, a istovremeno ustav razlikuje Mađarsku od ostalih zemalja EU. U liberalnim zemljama „ja” je u centru, dok je u mađarskom ustavu „mi”. Naša duhovna polazišta su stvari u životu koje se ne mogu postići same, kao što su mir, porodica, prijateljstvo, zakon i zajednica.Po mađarskom ustavu postoji jedno mesto, jedna zajednica, jedna nacija, jedan način života, jedna kultura i jedan jezik, koji je naš. Za sve to mora biti zaštićena saradnja zasnovana na privrženosti, jer iz toga proizilaze sva dostignuća napretka.

Mađarski hrišćanski ustav se takođe pokazao kao dobra odluka, jer su migraciona kriza i kampanja rodne politike pokazali da se takvi izazovi mogu odbiti samo na bazi zajednice, a u međuvremenu je sve očigledniji i neuspeh liberalnih zemalja, jer umesto stvaranja novih zajednica jača se otuđenje. U duhovne osnove, po Orbanu, spada i antropološka spoznaja da su se prosvetiteljske ideje o idealnom društvu pokazale kao puke iluzije, pa se nisu mogle ostvariti, a odbacivanjem hrišćanstva postali smo hedonistički pagani.

„EMNT” U ULOZI POSREDNIKA?

Rumunski savet za borbu protiv diskriminacije prošle godine je osudio određene izjave u Orbanovom govoru, podsetio je Laslo Tekeš, predsednik Nacionalnog saveta erdeljskih Mađara („EMNT”), i dodao da, u međuvremenu, rumunske vlasti nemaju nijednu lošu reč protiv hungarofobije koja se popela na državni nivo. Dijalog između rumunskog i mađarskog naroda u Erdelju je težak, ali neophodna je saradnja zasnovana na zajedničkim interesima, ali to zahteva niz promena kako bi se eliminisali antimađarski izrazi i rešila pitanja manjina. Mađarsko-mađarski dijalog u Erdelju se takođe pokazuje kao težak zbog političke podeljenosti unutar zajednice, naveo je Tekeš i kritikovao politiku Demokratskog saveza Mađara Rumunije koja, prema njegovim rečima, želi da dominira, a ne da se integriše i sarađuje, iako nema alternative dijalogu. „EMNT” je spreman da posreduje između dve suprotstavljene mađarske stranke, izjavio je on.

Premijerovo izlaganje i govor predsednika nacionalnog saveta ponovo je moderirao Žolt Nemet, predsednik Odbora za spoljne poslove mađarskog parlamenta.

PREDUPREDILI SU REMEĆENJE JAVNOG REDA

Premijerovom izlaganju prethodile su mere bezbednosti kakve prethodnih godina nisu viđene na lokaciji u zemlji Sekelja, pošto su rumunske ekstremističke organizacije Ortodoksno bratstvo i Put naroda tokom govora najavile protestne pokrete, a između ostalog pozvale su na kontinuirano podizanje rumunske zastave. Na primer, šef ove potonje organizacije je danima pre govora izjavljivao da ne mogu da miruju kada „premijer jedne strane države u Rumuniji lamentira za Trijanonskim ugovorom i govori o tome da Transilvanija treba da ostane zajedno sa maticom, odnosno Mađarskom”. Organizatori slobodnog univerziteta su tako uslovili dolazak registracijom, a veliki broj policajaca je dočekao one koji su došli u subotu ujutru.

Kao što je poznato, pre svog govora u Tušnadfirdeu, Orban se u sredu sastao sa rumunskim premijerom Marselom Čolakuom, a to su osudile ekstremno desničarske organizacije i protumačile kao legitimisanje Orbanovog „transilvanijskog revizionizma” od strane vlade u Bukureštu.

Premijerov govor je prošao neometano.