Suverenitet nije modni detalj

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Dr Mikloš Panji, parlamentarni i strateški državni sekretar kabineta premijera Mađarske, na centralnoj svečanosti Saveza vojvođanskih Mađara povodom obeležavanja 15. marta je ukazao na važnost nacionalnog jedinstva, kao i formiranja i jačanja saveza koji služe obostranom interesu. On je pre prigodnog programa za naš list govorio i o mogućnostima jačanja konkurentnosti EU, o neminovnosti insistiranja na suverenitetu, kao i o tome kako izazovi mogu postati i prilike.

Povodom 15. marta nezaobilazno je pitanje suvereniteta. Po vašoj oceni, sa kojim se fundamentalnim izazovima suočavaju države koje daju prednost slobodi donošenja odluka u skladu sa nacionalnim i državnim interesima?

– Pitanje migracija je jedna od oblasti u kojoj odbijamo da im dozvolimo da se mešaju u poslove zemlje. Evropska komisija prekoračuje svoje nadležnosti po ovom pitanju. Smatramo da je pitanje suvereniteta da dotične zemlje odlučuju sa kim žele da žive zajedno. Imamo velike sporove sa Briselom i po pitanju zaštite dece. Dotična država i društvo, kao i legitimni parlament koji je izabran sa njegove strane, imaju pravo da odlučuju kakav će obrazovni okvir stvoriti, a roditelji imaju pravo da odlučuju o vaspitanju svoje dece.

– U oblasti energetske politike mnoge teme pokreću i pitanja suvereniteta, kao što su sankcije Rusiji, nabavka sirovina, nuklearna energija ili smanjenje troškova komunalnih usluga. Ne možemo zaboraviti skandal koji je izbio nakon formiranja nove republikanske administracije u Vašingtonu. Kosturi su ispali iz ormara, pošto je otkriveno da je demokratska administracija potrošila milijarde dolara na izgradnju sopstvene mreže vlasti širom sveta. Pri tome su novinari, pseudocivili, organizacije i političari bili finansirani od raznih mreža. Kroz ove programe mešali su se u unutrašnje stvari dotičnih zemalja, pokušavajući da utiču na njihovu unutrašnju politiku. Takve informacije stižu ne samo u vezi sa Mađarskom, već i sa Srbijom. Mnoge organizacije sada lobiraju da ovo američko finansiranje preuzmu briselske institucije i da se fondovi EU koriste za finansiranje takozvanih građanskih programa koji u stvarnosti imaju za cilj postizanje političkih ciljeva ili uticaj na društvo po njima važnim pitanjima. Sada je i u Briselu počela revizija ovoga i od EK su počeli da traže ugovore o tome koja sredstva i novac je ona dala raznim organizacijama civilnog društva. Postoje hiljade ovakvih ugovora i hiljade isplata koje imaju za cilj promovisanje nadnacionalizma, odnosno federalnog sistema EU. Ova pitanja treba istražiti.

Nedavno ste istakli da Evropa konstantno gubi na konkurentnosti, iako bi to trebalo da bude jedan od stubova EU. Na šta treba da se fokusiraju donosioci odluka u EU prilikom formulisanja mera za jačanje konkurentnosti?

– Prvo, rat treba okončati. Jedna od najvećih prepreka konkurentnosti je povećanje cena sirovina i energenata. Ako okončamo rat, to će biti veliko olakšanje za evropsku industriju, jer će se smanjiti cene energenata. Važno je napomenuti da je otkako je Donald Tramp došao na vlast, pa je započeto je jedno veoma ozbiljno koračanje ka miru, cena gasa je smanjena za 20 odsto, a cena sirove nafte na svetskom tržištu smanjena je za 10 odsto. Ovo je dobra vest za sve, uključujući i evropsku ekonomiju. Za žaljenje je videti poslednjih nedelja da, uprkos Trampovoj mirovnoj misiji, briselski lideri govore o ratnoj konjukturi, ratnoj industrijskoj politici i podršci Ukrajini do krajnjih mera, ne samo u finansijskom već i vojnom smislu. Evropska ekonomija i energetski sektor takođe se guše cenama energije, koje su u velikoj meri rezultat pogrešne energetske politike EU. Tu mislim na određene birokratske propise, pravila o zaštiti klime i loše strateške odluke, kao što je odluka Nemačke da napusti nuklearnu energiju. Obnovljivi izvori energije su potrebni, ali sa njima ima mnogo problema, na primer, skupi su i ne možemo da ih skladištimo. Treće, želeo bih da istaknem situaciju na tržištu rada i zapošljavanja. U Mađarskoj smo sproveli i poresku politiku i reformu socijalne zaštite od 2010. godine. Kao rezultat, otvoreno je milion novih radnih mesta, tako da smo stvorili društvo zasnovano na radu. U pogledu nivoa zaposlenosti, Mađarska je među prvih 5-6 zemalja u Evropi. Uprkos činjenici da se u Evropi kaže da ima manjak radne snage, mnoge bogate zemlje imaju stopu nezaposlenosti od 7-9 odsto, poput Francuske ili Švedske. Sistemi socijalne zaštite ovih zemalja ne funkcionišu dobro i ne podstiču na rad. Kada bi velike zemlje dostigle nivo zaposlenosti u Mađarskoj, 10–15 miliona ljudi više bi radilo u evropskoj ekonomiji. U ovom slučaju ne bi bilo potrebe za imigrantima i migrantima, koji predstavljaju značajno dodatno opterećenje za sisteme socijalne zaštite dotičnih zemalja.

Nedostatak kvalifikovane radne snage izazov je ne samo za EU ​​i Mađarsku, već i za Srbiju. Mađarski političari u Vojvodini sada su zabrinuti zbog otvaranja BYD-ove fabrike u Segedinu, strahujući da će to izazvati dalju emigraciju u regionu duž granice naseljenom Mađarima. Kako gledate na mogućnosti rešavanja pomenutog pitanja?

– Kada posetim Vojvodinu i razgovaram sa vojvođanskim političkim liderima, uvek ističem da to svakako treba videti kao priliku. Poslednjih decenija cilj mađarske nacionalne politike bio je da pomogne ljudima da napreduju u svojoj domovini. Ovaj cilj se nije promenio. U ovom kontekstu vidimo i pitanje BYD-a. Važno je stvoriti uslove koji olakšavaju putovanje preko granice na posao. Naš cilj nije da se mađarsko stanovništvo u Vojvodini dodatno smanji. Ovde bi se mogla razviti saradnja koja bi omogucćila ljudima koji žive u severnom regionu Vojvodine da rade u fabrici BYD-a i da se svakodnevno vraćaju kući. Institucionalni okvir za ovo je da se obezbedi ubrzan prelazak granice i da se pruži prilika za rad putem putovanja u BYD fabriku i druge fabrike u oblasti Segedina. Takođe vredi razmisliti da će biti plata koje bi mogle pružiti priliku mnogim mladim Mađarima koji su emigrirali da se vrate kući. Takođe uvek ističem da se mora pobuditi i interesovanje mladih ljudi koji su emigrirali. Sada je takva prilika. Postojaće fabrika i mogućnosti za posao koji će vam omogućiti da zaradite približno istu sumu koju bi imigrant zaradio u zapadnoj Evropi. Dakle, ovo je projekat za povratak kući, a može biti i priča o povratku kući, rekao je Mikloš Panji.